Најскупље њиве су оне које се не користе, више од 1.300 хектара запарложеног државног земљишта

Најскупље њиве су оне које се не користе, јер од њих не приходују ни произвођачи, ни држава. Због тога су у ресорном министарству решени да пронађу све напуштене парцеле и покушају да на њима покрену производњу.

До сада је контролисано државно пољопривредно земљиште у тридесетак локалних самоуправа. Само прошле године, надлежни су обишли 12 градова и општина у којима је пронађено више од 1.000 хектара зараслих у коров. Њихово пописивање носило је бројне изазове.

"По Војводини је било лакше приступити самој парцели, оне нису толико зарасле колико су атарски путеви проблем. У другим општинама централне Србије, у јужној Србији је другачија ситуација. Тамо су атарски путеви били сасвим ок, близу асфалтних путева, али је тамо закоровљеност била већа", каже Никола Врањковић из Управе за пољопривредно земљиште.

Тренутно се утврђује имовинско-правни статус пронађеног запарложеног државног пољопривредног земљишта. Парцеле за које се утврди да су без оптерећења, ускоро ће бити на лицитацији.

"Почетна цена је нула динара, а закупац овог земљишта постаће онај ко понуди највише. Ова цена се односи на закуп у периоду од пет година, након истека тог рока цена зависи од тога да ли се ради о површини испод 10 хектара, када ће плаћати закуп у висини од 10 посто од просечне цене државног земљишта на подручју општине где се налази", објашњава Бранко Лакић из  Управе за пољопривредно земљиште.

Уколико је површина од 10 до 50 хектара, закупац ће бити дужан да плаћа 40 одтсо просечне цене, рекао је Лакић.

За поједине парцеле нема интересената и поред повољних услова 

Искуство показује да и поред повољних услова за закуп, за поједине запарложене парцеле нема интересената.

То земљиште је, истиче Лакић, толико запарложено да захтева инвестицију која превазилази финансијску оправданост узимања таквог земљишта у закуп.

Закупац запарложеног државног пољопривредног земљишта је у обавези да у року од пет година парцеле приведе намени, а након тога може да их користи и до 30 година, зависно од врсте производње коју ту покрене.

Газдинство Војислава Марковића је пре две године закупило напуштено земљиште у Пријепољу, а пре два месеца и у околини Јагодине. Улагања само у рашчишћавање терена, каже, иду и до 3.000 евра по хектару.

"То је буквално џунгла која је непроходна. Потребно је крчење великим машинама, јер је ручно то немогуће и неисплативо. Након тога све што сте искрчили морате да изнесете. Не смете да укопате у земљу, јер ћете да закиселите земљиште... Онда вађење пањева, тек касније долази до минералног дотеривања земљишта на потребан ниво и након тога долази до орања, заоравања и прављења пројекта засада", објашњава Војислав Марковић са пољопривредног газдинства из Пријепоља.

На напуштеном земљишту произвођачи се углавном одлучују за бављење интензивном производњом, пре свега, за подизање савремених засада воћњака и винограда. Због тога приликом закупа морају да воде рачуна о приступним путевима, као и о доступности воде и електричне енергије.