среда, 12.01.2022, 16:12 -> 16:13
Извор: РТС
Да ли је биткоин вреднији од злата, како до лиценце за рударење у Србији
У Србији око 200.000 хиљада људи има криптовалуте, најпознатија је биткоин. То што имају је виртуелно, дигитално, а једна професорка Универзитета у Сасексу, каже да служи више као играчка него као сигурна инвестиција. Играчка или не, крипто тржиште вреди око два трилиона долара. Марко Јанковић, председник Комисије за хартије од вредности истиче да је доношењем Закона о дигиталној имовини регулисано којој врсти услуга је потребно прибавити одређену врсту лиценце. Поручује да ће криптовалуте бити све присутније у нашим животима и да томе треба да се прилагодимо.
Марко Јанковић је објаснио за РТС да саме карактеристике биткоина утичу на понуду, број биткоина који ће бити изрударен до краја његовог животног века, односно век рударења је ограничен и сама та чињеница утиче на раст цене биткоина.
С друге стране, наводи, тражња, односно популаризација биткоина у различитим облицима да ли као средство размене, плаћања или као средство које ће очувати неку вредност за инвеститора доводи до тога да цена неумитно расте.
Осим, како је рекао ове две силе, постоје и многи други фактори.
Да ли је одређена област регулисана, да ли озбиљнији инвеститори, институционални имају могућност да уживају одређену врсту заштите када улазе на то тржиште, каква је доступност дигиталне имовине односно криптовалуте, да ли се може њом трговати на организованом тржишту?
"Дакле, одједном су криптовалуте постале `мејнстрим` и доступне најширој инвестиционој јавности што је неминовно довело до раста тражње криптовалаута чиме и цена иде горе, сматра Јанковић.
Постоје, додаје и друге силе активности због којих цена у последње време пада, а то су регулаторне активности пре свега у Кини али и у неким другим земљама које су довеле до тога да криптовалуте не буду тако лако доступне инвеститорима, самим тим се и њихова тражња смањује и цена пада.
Сматра да људи треба рационално да гледају на та кретање а то значи да када цена расте не треба инвестирати у ту криптовалуту, а када пада да је не треба нужно продавати.
Биткоин и рударење
Појашњава и да биткоин, поред тога што је неопипљив ипак има своју карактеристику, а то је рударење а то је да можемо да утврдимо колико се нечега потроши да би се један биткоин изрударио и то увек може да буде репер цене коју та криптовалута може да има.
"То значи ако гледамо цену струје а она је неопходна за рударење, ако гледамо цену опреме за ИТ, ако цене тих основних инпута за рударење расту јасно је очекивати да ће и цена биткоина расти. Али треба узети у обзир и психологију вести.
Када један Илон Маск твитује на тему биткоина или неких других валута то свакако може имати позитиван или негативан ефекат на цену", указује Јанковић.
Шта су дигитални токени
Дигитални токени су облик дигиталне имовине који пружају власнику те имовине једно или више нематеријалних права.
До сада су мењачнице и сви други пружаоци услуга били нерегулисани. Доношењем Закона о дигиталној имовини регулисано је којој врсти услиуга је потребно прибавити одређену врсту лиценце.
"Тренутно има нула издатих лиценци, дакле сви подносиоци захтева су и даље у процесу лиценцирања", истакао је Јанковић.
До сада је, указао је, свако могао да направи свој токен а доношењем закона и прописа који су флексибилни омогућава се људима да схвате обавезе а једна је издавање белог папира који треба да донесе неке најосновније информације потенцијалним инвеститорима о дигиталној имовини у коју улажу, односно токену у који ће уложити.
"То значи да знају у коју ће се намену та средства која ће се прикупити потрошити, која су им права и обавезе у складу с власништвом тог токена. Покушали смо да будемо конкурентнији са рецимо малим брзорастућим економијама које су далеко испред ЕУ када је регулисање овог питања", рекао је Јанковић.
Компанија може токенизовати одређени инструмент део свог дуга да би прибавила средства за своје функционисање. То значи, појашњава Јанковић, да ће власнику тог токена пружити могућност да одређену своту новца добије токен а за узврат ће добити тај новац плус одређену припадајућу камату или неко друго право које тај токен може са собом да носи.
"Поставили смо одређене лимите па тако компанија која у току 12 месеци емитује до три милиона евра дигиталних токена који имају карактеристике дужничке хартије од вредности они фнкционишу по закону о дигиталној имовини, рекао је Јанковић.
Комисија за хартије од вредности негде води рачуна шта раде издаваоци дигиталних токена, а то је документрна контрола приликом издавања папира али и провера сваке пријаве коју неки од инвеститора може имати, односно на све оне субјекте који необлашћено пружају услуге у складу са законима и нису лиценцирани.
Има ли биткоин будућност
Сматра се да је биткоин погурала баш Комисија за хартије од вредности САД, када је најавила да ће одобрити "Bitcoin Futures Exchange fond".
Јанковић оцењује да ће биткоин свакако представљати једну инвестициону алтернативу, а који је то проценат када је укупно тржиште у питању је велико питање и зависи од много фактора.
Оно што је суштина, истиче, да криптоваулта све више постаје "мејнстрим", све више инвеститора рационално посматра на ту врсту инвестирања.
"Оно што је сигурно је да ће се тај тренд наставити. Оно што нико од нас не може да предвиди јесу нека друга глобална кретања али је сигурно да ће криптовалуте бити све присутније у нашим животима и да томе треба да се прилагодимо", закључио је Јанковић.
Коментари