Термоелектране, обновљиви извори или нуклеарке – како обезбедити довољно енергената

Енергетска криза натерала је и Европску унију да прави нове планове како би обезбедила више енергије. Већ овог месеца земље чланице одлучиваће да неке, гасне и нуклеарне пројекте ипак, врате на листу "зелених и климатски прихватљивих" инвестиција. Иако се томе противе Немачка и Чешка, из Уније траже да се до половине века у нуклерке инвестира чак 500 милијади евра. И Србији треба више, и гаса и струје. Какви су планови из којих извора и када то можемо обезбедити?

Први нови производни капацитет је панчевачка гасна електрана, коју граде Руси: у погону ће бити већ ове године и даваће и струју и топлотну енергију.

Из ЕПС-а поручују да су после великог кашњења убрзали радове на изградњи Костолца 3, снаге 350 мегавата.

Биће пуштен у рад, кажу, идуће године. То је први нови блок за производњу струје изграђен у протеклих 30 година у систему Електропривреде.

"Треба да произведе готово 2,5 терават часова електричне енергије на годишњем нивоу. Покриће пет до шест одсто конзума наше електроенергетске потрошње струје", каже Жељко Лазовић, руководилац инвестиционих пројеката у ЕПС-у.

Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике каже да 2022. године мора да се заврше пројектно-техничке документације за велике хидроелектране: Ђердап 3 и Бистрица.

"Заједно причамо о инвестицији која је готово преко две милијарде евра и која свакако може да обезбеди сигурност система", истиче Михајловићева.

У наредних неколико година најављени су додатни мегават-сати струје из нових ветропаркова и великих соларних електрана у Кикинди, Врању и Суботици.

Иако се земља ослања на термоелектране, стручњаци оцењују да се стратешки мора окретати чистој енергији.

"То је поента. Видим у јавности, па и у стручној, размишљања на тему да ли обновљиви имају шансу и са оваквом енергетском кризом. Ове околности ће поспешити да имамо изграђене обновљиве и да имамо чему да тежимо. Неупоредиво бисмо лакше савладавали тешкоће које имамо", наводи проф. др Никола Рајаковић, председник "Савеза енергетичара Србије".

Више гаса и нуклеарна енергија

А да би превазишли те кризне енергетске ситуације, неоспорно, треба нам више гаса. Са Балканским током, од прошле године, обезбеђен је алтернативни правац снабдевања руским гасом.

Надлежни обећавају да ће и градња гасног интерконектора са Бугаском почети ове године.

"Не само Ниш-Димитровград за шта је све завршено и уговор потписан, али мислим да је једнако важна изградња новог подземног складишта гаса као и даљи разговори око проширења банатског двора", каже министарка Зорана Михајловић.

У будућности, земља би могла да рачуна и на нуклерну енергију.

Иако је на снази мораторијум о забрани њихове градње, надлежни најављују јавну расправу о градњи модерних, такозваних "модуларних нуклерних електрана" или куповини удела у некој нукларки у земљама окружења.