Динар по динар – буџет је спакован, има ли места за раст плата и пензија

Буџет је документ који садржи списак планираних прихода и расхода државе за једну годину. План прихода нам говори колико новца и из којих извора држава планира да прикупи, док расходи показују на шта држава намерава новац да потроши.

Оно што је за буџет својствено јесте да постоје рокови за припрему и његово усвајање. За ове процедуре одговорно је Министарство финансија. 

Скупштина Србије усвојила је буџет за 2022. годину. Планирани буџетски приходи су 1.516 милијарди динара, расходи 1.717 милијарди динара. Планирани дефицит, у договору са ММФ-ом, износиће 200,2 милијарде динара. 

Пензије ће, по примењеној "швајцарској" формули, бити веће за 5,5 процената, а сви пензионери ће почетком следеће године добити и додатних 20.000 динара.

Предвиђена су повећања плата запослених у јавном сектору од седам процената, док ће зараде за запослене у војсци, здравству и социјалним службама бити веће осам одсто.

Буџетски план кројен је на основу очекивања да ће привреда следеће године имати раст од 4,5 одсто.

Државна каса нашла се под лупом Фискалног савета. Шта је пресудно за повећање животног стандарда, да ли је буџет опрезно планиран и да ли је "швајцарска" формула за пензије заиста објективна – свет буџетских бројки и циљева појашњава главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић. 

Буџет има два циља – први је да подигне животни стандард грађана, а други да даље јача нашу економију. Да ли су циљеви реални и како то може да се постигне?

Буџет за 2022. доноси одређена побољшања на оба поља. Међутим, требало би увек имати у виду да је за јачање економије и повећање животног стандарда грађана пресудан раст приватног сектора, а улога државног буџета је мања и посредна.

Сви буџетски издаци (здравство, просвета, војска, полиција, администрација, пензије, помоћ социјално угроженима, изградња инфраструктуре) финансирају се из пореза који се наплаћују грађанима и привреди.

Да би пензије и плате у јавном сектору, као и животни стандард свих других грађана Србије били већи, неопходан је прво снажан економски раст приватног сектора.

Нажалост, постоје бројни проблеми којим држава оптерећује и кочи раст приватног сектора, попут изражене корупције, ниске владавине права...

Буџет за 2022. ипак доноси нека побољшања привреди, јер предвиђа даље пореско растерећење (смањење стопе доприноса) и релативно велика улагања у изградњу инфраструктуре.

Да ли је буџет заснован на задуживању?

Једним делом јесте. У 2022. планирани су јавни приходи државе од 23,8 милијарди евра, а расходи од 25,5 милијарди евра. То значи да се мањи, али ипак значајан део буџета од око 1,7 милијарди евра финансира задуживањем. Фискални савет је у свом последњем извештају дао две оцене овако планираног дефицита и задуживања државе.

Прва је да је добро то што се дефицит смањује из године у годину: у 2020. био је 3,8 милијарди евра, у 2021. ће бити највероватније око 2 милијарде евра, а сада се у 2022. планира око 1,7 милијарди евра. Друга је да је фискални дефицит у 2022. ипак релативно висок и да би било боље да се додатно смањи, односно да уместо 1,7 милијарди евра (3 одсто БДП-а) буде око милијарду евра (испод 2 одсто БДП-а).

Дефицит је од три или два одсто БДП-а, шта мањи дефицит практично значи грађанима?

Мањи дефицит аутоматски значи и мање задуживање државе за преко 500 милиона евра што је веома важно, јер је јавни дуг Србије тренутно превелик.

Уз то, дефицит од 2 одсто БДП-а у 2022. представља бољу основу да се у наредним годинама дође до приближно избалансираног буџета, што је стратешки циљ фискалне политике у средњем року.

На крају, из угла грађана вероватно је најважније то што би нижи буџетски дефицит од планираног повољно утицао на успоравање инфлације која је снажно убрзала крајем 2021. године.

Оцена Фискалног савета је да су приходи конзервативни (конзервативно планирани), појасните да ли је то позитивно?

У садашњим условима повећане неизвесности то јесте позитивно. Здравствена криза још није завршена и лако може доћи до нових глобалних економских проблема. Зато је добро то што је Влада све јавне приходе у 2022. планирала изузетно опрезно.

Наравно, уколико у 2022. све буде како треба, јавни приходи ће бити осетно већи него што је планирано. Наша је препорука да се то искористи за смањивање фискалног дефицита и последичног задуживања земље, уместо да се троши на неке нове тренутно непланиране расходе и политике.

Плате и пензије – како се процењује проценат повећања и може ли се ићи на ад-хок варијанту у неким случајевима?

Пензије се од 2019. повећавају у складу са "швајцарском" формулом која је добра и објективна. Међутим, за разлику од пензија, повећање плата у јавном сектору још није повезано с објективним економским параметрима, већ се одређује на основу дискреционих ад-хок одлука Владе, што је лоше.

Влада у 2022. годину, за разлику од неких претходних година, није склизнула с овим повећањем. Планирани раст плата у јавном сектору, који ће у просеку износити 7,3 одсто, у складу је са очекиваним привредним растом и инфлацијом и начелно је у реду.

Ипак, систем зарада и запослености у јавном сектору мора се трајно уредити на основу објективних показатеља, што се најављује већ скоро деценију, али конкретних помака нема.

Фискални савет залаже се за висок ниво јавних инвестицијa – зашто?

Пре свега, стање основне инфраструктуре у Србији је лоше и потребна су велика улагања. Проблем није само у недовољно изграђеној путној и железничкој мрежи, већ и у слабој опремљености здравства, школства, лошој комуналној инфраструктури (депоније, канализација, отпадне воде, системи централног грејања) која је извор великог еколошког загађења и у другим областима.

Важан разлог због ког је Србији потребан висок ниво јавних инвестиција јесте и то што оне позитивно утичу на раст привреде.

У кратком року, током извођења радова, привредни раст подстиче ангажовање радника и грађевинске оперативе, а кад се радови заврше, побољшање квалитета инфраструктуре подстиче економски развој у дугом року.

Држава је од 2017. вишеструко повећала улагања у јавне инвестиције и оне ће у 2022. премашити 4 милијарде евра, што је добро.

Сада је, међутим, веома важно и то да се унапреде процедуре за селекцију и праћење пројеката како би се средства усмеравала тамо где су најпотребнија и избегло стално пробијање рокова.

Колико је буџет имун на корону, има ли неке уграђене "стабилизаторе"?

Има. Буџетски расходи за здравство су у 2022. години, слично као и у 2021, планирани на нивоу који је око 300 милиона евра већи у односу на преткризне године. Овакво планирање је оправдано и похвално, јер се нова ескалација здравствене кризе не може са сигурношћу искључити.

Ипак, надамо се да за оволико великим средствима у 2022. неће бити потребе.

Који су највећи ризици за нашу економију 2022. године?

Највећи ризик који буџет потпуно превиђа јесте енергетска криза. Због раста набавне цене гаса готово је извесно да ће "Србијагас" имати проблеме у пословању који би могли директно или индиректно да се покривају из буџета.

Међутим, за то у буџету уопште нису предвиђена средства. Ред величине ових проблема премашује 100 милиона евра, а могао би бити и знатно већи. Постоје наравно и други ризици, попут даље ескалације здравствене кризе, али буџет те друге ризике углавном добро адресира.