Невесела година за шљиву – нема довољно за извоз, а доминира сорта коју Американци зову "бљак"

Лука Радоја каже да је ова година невесела за шљиву, јер је било хладно пролеће, мразеви, а потом и суша, због чега је принос умањен.

"Нисмо се од тога могли одбранити изузев на местима где је било воде, а ми имамо мало воде за наводњавање и мало уређаја за наводњавање", наводи Радоја.

Истиче да се шљива у Србији још увек не гаји плантажно, већ на малим површинама и да ће се проблеми наставити ако се не промени приступ у узгоју шљиве.

"Министарство пољопривреде је урадило реонизацију узгоја винове лозе. Тако треба да уради и за узгој воћа. Није свуда место шљиви. Имамо Институт за воћарство, имамо факултет и они ће рећи тачно шта све треба знати да би се успешно узгајала шљива", каже Радоја.

Наглашава да за сада нема ни довољно новца да би се шљива плантажно узгајала, уз правилан засад, наводњавање и заштиту од града.

"Морамо мислити о будућности. Неће бити радне снаге да се шљива бере, треба нам механизовани процес узгоја шљиве", сматра Радоја.

Каже да је на лош род ове године највише утицала суша, која је наудила свему што је посађено.

"Тамо где није наводњавано приноси су значајно мањи. То не значи да је лошији квалитет јер је више суве масе и шећера, што је важно", објашњава Радоја.

"Краљевина Србија извозила више шљиве него Србија данас"

Лука Радоја истиче да у Србији није правилан ни избор сорте шљиве, јер доминира "стенлеј".

"Професор из Мичигена мени каже да они у Америци ту шљиву зову бљак. Ја га питам одакле им та реч, а он каже да није позајмљена од нас, али да је бљак", прича Радоја.

Наводи да се "стенлеј" највише користи, јер је толерантан на вирус шљиве који је уништио српску пожегачу.

"Прича о 'пожегачи' се наставља и наши стручњаци су објаснили како је можемо сачувати. Постоје начини да се сачува. У околини Ваљева је још има, али је страдала и због аљкавог односа према њој. Обраду земљишта су раније радиле свиње ријући земљиште и чешући се о стабла", каже Радоја.

Истиче да неће бити довољно шљиве ни за извоз и да је заблуда да Србија има пуно шљиве.

"Јесте да се она највише сади у Србији, али тек када се покрене извоз, сазнамо да је немамо довољно. Ако је могуће, добро је да се извозе прерађевине", каже Радоја.

Истиче да је Краљевина Србија извозила двоструко више шљива него Србија данас, јер је било више шљива и људи у селима који су је брали.

"Намера је да се шљива прерађује, не само у ракију. Пре Другог светског рата на продуктној берзи у Њујорку све суве шљиве овога света равнале су се према квалитету сува шљива ала Брчко. То је важило за суву шљиву ала Србија. Данас тога мало има", наглашава Радоја.