Шта жиг "чуваркућа" гарантује потрошачима и како се добија

Саша Вељковић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео је да је основна идеја целог пројекта била да не зову људе да купују нешто само зато што је из Србије, већ зато што је квалитетно.

Нагласио је да није лако утврдити да је нешто домаће и као пример навео да неки произвођач ајвара купи паприке из Северне Македоније, увезе тегле из неке од околних земаља и то склопи и стави неку етикету моравске колибе.

На питање колико се то често дешава, каже да има случајева.

"Има и обрнутих случајева, да нешто за шта мислите да је страни бренд се прави од домаћег воћа, у домаћих фабрикама, наши радници праве", каже Вељковић.

Објаснио је да се за утврђивање домаћег порекла гледа излазна цена из фабрике и да мора минимум 80 одсто створене вредности да буде у Србији – сировина, материјала, знања, креативности...

"Оставили смо оних 20 посто, јер једноставно некада вам фале неке ствари које се не раде у Србији или раде недовољно кавaлитетно", додао је Ваљековић.

Када је реч о утврђивању квалитета производа, каже да је то теже утврдити, али да се посматрају многе ставке – специфичност производа, технологија производње, састојци, да ли су пантентирани и имају неки вид интелектуалне својине, лабораторије и добровољне анализе, стандарди квалитета, специјална својства...

"На све то ми имамо и често посете чланова техничких комисија који обилазе погоне тих предузећа, гледају како они производе и на који начин и то је вид провере на терену", рекао је Вељковић.

Поступак након проласка техничке комисије је да иде производ на крају на Савет и да када то прође добија жиг "чуваркућа".

"При потписивању уговора произвођач се обавезује да неће ни у неком наредном периоду да промени ту неку рецептуру на уштрб квалитета или на уштрб домаћих сировина, јер би у противном изгубио право на жиг", нагласио је Вељковић и додао да се жиг добија на три године.

Највећи број оних који су аплицирали и добили жиг, скоро 60 одсто, је из области прехрамбене идустрије.

"Углавном је у питању храна, млечни производи, сиреви, сокови, нека алкохолна пића и то је нешто где очигледно Србија има одличне потенцијале за развој, сировинску базу", истиче Вељковић.

Указао је да има производа и који су одбијени, да је аплицирало близу 600, а жиг добила 393 производа.