Може ли се живети само од гајења ратарских култура

Уз пшеницу, кукуруз и бостан, Снежана и Иван Павловић из Платичева, пре четири године, почели су да гаје и цвеће. Од једног пластеника, стигли су до десет, и годишње производње од 300.000 биљака.

"Цвеће смо кренули да призводимо због себе из због свог дворишта, зато што велико двориште имамо, доста цвећа треба, и онда сам почела из тог разлога. Како су године пролазиле и како смо свашта пробали, и све то нешто је било неисплативо, није могло да се изађе на крај, па смо решили да пробамо и ово, у овом смо још увек, сваке године ширимо производњу", каже Снежана Павловић из Платичева.

Улагања су велика, а проширење производње без задужења код банака готово незамисливо. Само од гајења ратарских култура, пољопривредници тврде да не могу живети.

"Просечан српски сељак у ратарству не може само живети од производње пшенице, кукуруза, соје и сунцокрета, зато што је принуђен да се сам сналази за продају, зато што има несигурно тржиште, зато што сви више зараде него српски сељак. Година свака по себи је неизвесна. Ја се бавим и ратарством, и повртарством, цена лубенице је била солидна, али је продаја ишла како је ишла, али је сад проблем наплата", указује Иван Павловић из Платичева.

Проблем са пласманом и наплатом производа имају и воћари. Јабука је ове године у Срему добро родила, али према речима произвођача, зараде готово да неће бити.

"Није добро, пре пар година је било боље, док су били мали извозници ми смо некако пролазили са њима, нису били толико захтевни, као ови данас што су остали. Ови велики би сад хтели да ја њему спакујем готову јабуку, само он да је прода, а за мале паре, то не може финансијски да се изгура. Цена је ове године нешто мало боља", наводи Слободан Ранковић, пољопривредник из Хртковаца.

Без помоћи државе и субвенција опстанак би, кажу, био незамислив, а уз сигурну цену и тржиште, многи пољопривредници би без много двоумљења проширили и унапредили производњу.