Како амерички капитал мења инвестициону климу у Србији

У Београду су представници америчке Међународне развојне финансијске корпорације, а први састанци одржани су јуче са представницима ПКС-а, челницима Владе и предузетницима, како би се прецизирали детаљи око отварања канцеларије, чији је годишњи буџет око 60 милијарди евра.

Први пут, амерички капитал биће доступан преко кредита и донација, а циљ је да подржи изградњу регионалних инфраструктурних пројеката и развој малих и средњих предузећа.

Симболично је отворена канцеларија ДФЦ-а у Београду. Директор канцеларије биће Џон Јовановић.  

Хасан Ханић, професор Банкарске академије, рекао је, гостујући у Јутарњем програму, да долазак овако моћне, финансијске, развојне корпорације има изузетан значај за нашу привреду – охрабривањем америчких ивеститора обезбедиће се већа инвестирања и улагања, довешће до повећања запослености, економског раста и животног стандарда становништва.

"На основу изјава земљака Џона Јовановића може се очекивати да ће брзо почети да се активирају развојни пројекти који су дефинисани и имаћемо могућност да се обезбеде дугорочни зајмови уз повољније услове него када банке одобравају такве кредите", рекао је Ханић.

Потребно разрадити одређене механизме 

Одговарајући на питање када грађани Србије могу да осете прве ефекте, Ханић објашњава да је потребно да се разраде одређени механизми, да се укључе и друге банке у цео поступак током наредне године, имајући у виду тешкоће са којима се привреда суочава са короном.

Споразум из САД предвиђа велика улагања у инфраструктуру. Идеја је, како каже, да се охрабре амерички инвеститори из приватног сектора да улажу код нас у већој мери, да се унапреди сарадња са САД – то је изузетан финансијски капацитет који пружа могућност да се финансирају крупни инфраструктурни пројекти који имају значај за економски и социјални развој.

Према његовим речима, овим се доприноси побољшању инвестиционе климе, и привлачењу инвеститoрa из САД и других земаља, јер се Србија се перципира као стабилна земља, повољна за инвестирање, што се огледа у јефтиној радној снази која добро познаје стране језике.

Америчке компаније запошљавају 20.000 људи у Србији. Поставља се питање колико ово може бити конукренција другим инвеститорима.

Парирање кинеским инвеститорима 

Према његовим речима, долазак америчких инвеститора и оријентација Америке да дође овамо је у одређеној мери парирање кинеским инвеститорима.

"Добро је за нашу земљу да ће ово бити подручје где ће се такмичити инострани инвеститори, ово је добар сигнал и обезбедиће бољи рејтинг земље и упутити порука да се овде исплати страним инвеститорима да улажу, а нама да повећамо запосленост", указао је Ханић.

Значајно је то за цео регион, али Србија је виђена као кључна земља на Западном Балкану и ово би требало са другим мерама да допринесе бољој интеграцији у економском погледу региона, а онда ће ефекте осетити и друге земље, сматра Ханић.

Светска банка није обуставила Дуинг бизнис листу, већ ради на провери. Ханић каже да се израда листе заснива на методологији која испољава одређене слабости које описију привлачност појединих земаља за иностране инвеститоре.

"Србија је остварила значајан напредак тако да повећавамо конкурентску способност у односу на друге потенцијалне изворе и земље у региону у које се инвестира", закључио је професор Ханић.