Квалитетна буковача – Марковићи из Богосавца знају у чему је цака

После 20 дана у тамној просторији, гљива излази на површину дзака. Сламу неопходну за производњу, Марковићи потапају у врелу воду са геотермалних извора.

"Производња буковаче је у суштини органска производања, јер не захтева никакве препарете, не захтева хемију, једноставно, само треба просторију дезинфиковати, окречити, и ту унети вреће, сламу попарену, стерилисану, јер температура воде убије све у слами", каже Сретен Марковић.

Затим се, каже, засеју џакови и стављају у чисту просторију чисту, јер што су чистији и педантнији услови, гљива ће бити квалитетнија и боља.

Производња буковача за Марковиће је, како кажу, више љубав него посао.

"Гљива је јако хранљива, нема много посла око ње у току дана, него је то један посао који се обавља лагано, без много напора. Када су припремљени џакови и када крене брање, њој је битно да има само довољно влаге у себи и она сама излази, после је обереш рукама, исецкаш, припремиш, нешто продаш, нешто се поједе, већином смо сви задовољни са тим", каже Снежана Марковић.

Марковићи гљиве продају на пијацама и у локалним продавницама. Кажу да буковаче јачају имунитет јер су богате витаминима и минералима. Слама која остане после призводње, може да се користи за компостирање.

"Слама која остаје после производње буковача је јако богата мицелијумом и осталим ензимима, тако да се овде не завршава производња, него се остатак од сламе користи за компостирање, односно за прераду у ђубриво. Ферментацијом добија се ђубриво које је јако богато калцијумом, и може се користити за бобичасто воће", каже Данијела Гаврић, Удружење младих еколога.

Марковићи у току сезоне која траје седам месеци, уберу око 700 килограм гљива. Због велике потражње на тржишту, планирају да прошире производњу за 50 одсто.