Како Србија може да искористи европска средства за опоравак

Договор о плану опоравка вредном 750 милијарди евра и седмогодишњем буџету од 1.074 милијарде, доноси и додатне обавезе за земље које би користиле тај новац. 

За оне које још нису чланице то значи и добро планирање пројеката и планирање трошења средстава у складу с приоритетима Уније. Веће шансе имају пројекти који се односе на екологију, дигитализацију, опоравак од ковида.

Гордана Лазаревић из Европског покрета у Србији сматра да Србија треба да побољша национално планирање и избор националних приоритета. 

"У том смислу Србија има добар инструмент и добро се показала претходних година доношењем економских реформи. Документи су добри али недостају извештаји како смо их спроводили. Морали бисмо да имамо национални план развоја и морали бисмо дефинитивно да имамо питање регионалног планирања", рекла је Лазаревићева.

За предприступне фондове у наредних седам година предиђено је 12,5 милијарди евра и то је 800 милиона више него у тренутном буџету.

"Србија није чланица али је близу ЕУ и очекујемо да већи опоравак ЕУ утиче и на економију Србије, јер је 67 посто спољне размене Србије усмерено ка ЕУ, а две трећине инвестиција долази из ЕУ. Што се буде брже опорављала ЕУ то ће бити боље и за Србију", истиче Сем Фабрици, шеф делегације ЕУ у Србији.

Више средстава за земље чланице 

Земље региона, које су већ чланице Уније, добиће знатно више – што бесповратно што кроз кредите. Хрватска на пример више од 22 милијарде евра, за реформе и привредни опоравак. Словенија у наредних седам година рачуна на 10,5 милијарди евра.

Европски комесар за проширење Оливер Вархељи каже да су државе унутар Уније у потпуно другачијој ситуацији – солидарност чланица ствара финансијске могућности, зато и друге земље желе да се прикључе . 

"Када говоримо о могућности продубљивања економског јаза, то је управо разлог зашто реагујемо веома брзо са земљама у окружењу. И предлог ММФ-а актуелни и будући и Фонд за опоравак укључују западни Балкан. С друге, стране економским планом на јесен ми планирамо да затворимо јаз много брже", каже Вархељи. 

Гордана Лазаревић наглашава да је у оквиру програма Нове Европе предвиђено да ће се помоћ дати земљама у висини од 10 милијарди евра, не финансијске помоћи већ гарантовања кредита за обнову предузећа.

"То је додатни инструмент и то треба паметно искористити, наравно у сарадњи с привредницима и Привредном комором у Србији", истиче Лазаревићева.

Осим што је ово први пут да Европска унија финансијску помоћ условљава поштовањем владавине права, први пут се и Унија задужује у име земаља чланица. 750 милијарди евра позајмљује на финансијском тржиштиу и требало би да их отплати до 2058. године.