Има ли спаса за усеве – некада су решење биле мобе

Ратари су због обилних падавина и поплава гледали у небо, сада само чекају да се реке повуку у корита и да виде шта је остало.

Пољопривредни стручњак Лука Радоје рекао је, гостујући у Јутарњем програму, да у Војводини стање пшенице није лоше, као што се очекивало. Због влаге, како каже, има гљивичних обољења, али није угрожено зрно.

"Што се тиче Шумадије, ситуација је нешто лошија, мада ће у брдским пределима жетва почети касније", додаје Радоје.

Са друге стране, како истиче, соји, сунцокрету и кукурузу су драгоцени кишни услови. "Ситуација са тим је добра, али тамо где су земљишта са великим садржајем глине, вода се задржава, али то прође након дан-два", додаје Радоја.

Очекује да ће са поврћем и воћем због кише и смењивања топлог и хладног времена бити доста проблема са болестима.

Стање са виновом лозом, према његовим речима, није тако лоше као што се прича. "После овог времена сада следи заштита, јер су услови за болести баш присутни", истиче Радоја.

Шта се дешава са малињацима 

Упитан шта се дешава са малињацима, пошто је поплавама јако погођен крај око Ариља, Радоја објашњава да су на влагу најосетљивије малина, купина, и јагода.

Што се тиче малине и онога што је остало да се обере, Радоја наводи пример организације бербе бораније 1965. године у Обреновцу, када је један дан у моби брало 1.100 берача.

Слично је, наводи, било и у Француској некада када се бере грожђе високог квалитета. "Вероватно то раде и сада. Одлаже се и настава средњих школа и факултета да се обере", каже Радоја.

У Србији, додаје, свака општина има податак колико деце има.

"Све што је старије од 13, 14 година може се организовати да иду да беру. Домаћи их могу дочекати и платити. Да ли је могуће организовати такву врсту мобе сада, када деца не иду у школу. Може, ето примера из 1965. године", закључује Радоја.