Коме Новосадски сајам највише значи, "за" и "против" отказивања

Годишње окупи преко 1.500 излагача из више од 60 земаља, сваки квадрат сајма се изда. Поред стотина склопљених послова и потписаних уговора, својеврсни је спој науке, пољопривреде и образовања.

Директор Новосадског сајма Слободан Цветковић сматра да је могуће да ће бити мање излагача.

"Ми и даље имамо те рестрикције и по питању путовања иако смо их ми као држава скинули, али не знамо да ли се може очекивати нека нова врста рестрикције у том јесењем периоду", рекао је Цветковић.

За многе, сајамски дани су најважнији, посебно за увознике пољопривредне механизације.

Међутим, како се очекују пад увозних маржи,  а ни трошкови закупа изложбеног простора нису мали, у појединим компанијама сматрају да је боље решење да се сајам откаже. Ипак, ако га буде, кажу, учествоваће.

Ђорђе Мишковић, извршни директор компаније "Kite doo - John Deer" каже да очекује да овога пута држава помогне и Сајму и излагачима.

"Знамо да су сви међународни сајмови у овој области отказани и померени за следећу годину и вероватно да у некој од каса намењеној подршци учешћа у тим сајмовима, постоје средства која би се сада могла преусмерити на Новосадски сајам", указао је Мишковић.

Коме је сајам добродошао 

Малим произвођачима је стало да сајма буде јер се за многе од њих чуло тек након наступа на њему.

Тако је било и с породичним предузећем "Вртлари", који су на сајму освојили девет златних медаља за квалитет производа а након тога им је, кажу, кренула продаја. Сајам би им, каже, добро дошао да се лакше изборе с последицама коронавируса.

Бранислав Секулић, власник предузећа "Вртлари" рекао је да су смањени новчани токови за 70 одсто, по извештају Народне банке Србије, тако да је то прави показатељ, шта се уствари дешавало претходна три месеца.

"Људи су куповали само храну, сада када се очекује нови талас кризе на јесен да видимо како ћемо сви заједно да одговоримо на то и да преживимо то", каже Секулић.

Преживети до септембра 

За сам Новосадски сајам незамисливо је да њихова највећа манифестација ове године не буде одржана, јер би то њихов опстанак довело у питање. 

Слободан Цветковић каже да пољопривредни сајам доноси око 60 одсто укупних прихода на годишњем нивоу.

"Већ ово померање новчаног тока је велики удар на наше пословање, јер ми смо пројектовали да у мају добијемо тај новац, сада треба преживети до септембра, до тог новог датума", рекао је Цветковић.

Одржавање сајма подржали су и републичко и покрајинско министарство пољопривреде, а уколико не буде новог таласа епидемије, сви сајмови који следе на јесен, биће одржани у најављеним терминима.