На тржишту довољно брашна, семе неће поскупети

Србија месечно потроши 100.000 тона пшенице. Прошле године имали смо добар род с обзиром да је извоз био лошији од очекиваног, залихе вишеструко превазилазе домаће потребе.

"Тренутно у земљи располажемо са око милион тона пшенице што је сасвим довољно када имамо у виду и већ произведене залихе брашна за годишњу домаћу потрошњу у Србији", каже Сунчица Савовић, генерални секретар Удружења "Жита Србије".

Влада је већ забранила извоз уља, сунцокрета у љусци и полупрерађеног уља, али и брашна. Сви већи млинови у Србији раде сада са половином капацитета јер у резервама има довољно брашна и за повећану тражњу. У Удружењу Жита Србије кажу да млинови у року од 24 сата могу да одговоре на све захтеве домаћег тржишта.

"Са капацитетима од 50 до 60 посто Они на месечном нивоу произведу око 75 хиљада тона брашна за хлеб пециво и све кондиторске производе. Када би радили пуним капацитетом, залиха брашна би била на нивоу од 120.000 до 150.000 тона", каже Сунчица Савовић.

Увелико се припрема и пролећна сетва - сунцокрета, соје и кукуруза. Из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду и Института за кукуруз у Земун Пољу, ратарима поручују да су обезбеђене довољне количине семена за предстојећу сетву. Одбацују спекулације о поскупљењу семена.

"Цене су на прошлогодишњем нивоу. Што се тиче нас из Института, сигурно нећемо кориговати цене на више, а трговци не би требало да злоупотребе ситуацију која тренутно влада. Углавном семе је дистрибуирано пољопривредним апотекма и задругама. У значајној мери већ су се и пољопривредни произвођачи снабдели семеном за сетву", каже др Миодраг Толимир, заменик директора Института за кукуруз Земун поље. 

За сетвене радове има и довољно дизел горива, које од прошле године пољопривредницима држава субвенционише. Дизел по нижим ценама могу добити регистрована пољопривредна газдинства, којих је у Србији око 360.000.