Брнабић: Право време да Србија ухвати корак са четвртом индустријском револуцијом

"Сматрам да свет постаје врло комплексно место, како за велике тако и мале земље као што је Србија", рекла је Ана Брнабић на панелу који су организовали компанија "Рингиер Аксел Шпрингер" и Привредна комора Србије.

Каже да се Србија налази између истока и запада и да покушава да се бави својим послом фокусирајући се на решавање својих проблема и побољшавање живота грађана.

Брнабићева истиче да у тој политичкој борби великих сила Србија покушава пажљиво да балансира.

"Када живите у сложеним временима не желите да будете трава на којој се слонови боре. Покушавамо кроз регионалну стабиност да решимо ту врсту изазова", рекла је премијерка.

Истиче да је очигледно да се свет мења са дигитализацијом, али да су те промене управо велика шанса за мале земље и оне који могу брже да се прилагоде.

Нагласила је да је сада право време да Србија ухвати корак са четвртом индустријском револуцијом.

Како је рекла, у пословном свету мале старт ап компаније се лакше прилагођавају од великих компанија зато што су флексибилније и динамичније.

"У четвртој индустријској револуцији мањи могу да постану лидери", нагласила је Брнабићева и истакла да то што је Србија раније каснила у индустријским револуцијама, то сада може да буде њена предност.

Премијерка каже да је Србија навикла на промене и решавање разних изазова и да је управо то наша предност у свету четврте индустријске револуције.

"Друштвене мреже постале важне за политичаре"

У Конгресном центру хотела "Горски" у фокусу учесника су две теме: "Геополитика у дигитално доба – лекције за државе и компаније" и "Дигитализација Србије – најбитније препреке на путу".

Брнабићева је учествујући у дискусији на прву тему оценила да дигитализација у потпуности мења политику и указала да су друштвене мреже постале важне за политичаре, што је покренуо председник САД Доналд Трамп који на Твитеру објављује све важне политичке одлуке.

"Видимо да је то тренд који би требало да следимо. Друштвене мреже, такође, мењају однос између грађана и политичара, јер су политичари данас због тога постали присутнији, можете прочитати шта други мисле о вашем раду, да вам се пожале... За мене је тешко одбити и непоступити тим захтевима и питањима", навела је Брнабићева.

Као проблем који је дигитализација донела види лажне вести, додајући да ће се све државе тиме у будућности бавити и наводи да је главни "камен темељац" у борби против лажних вести образовање.

"Од 1. септембра уводимо предмет Дигитални свет у први разред основне школе, тако да ће деца моћи да виде и схвате свет у којем живе, али и његове изазове и могућности", најавила је Брнабићева.

Сматра да је дигитализација све променила – политику, економију, друштво, додајући да је истовремено допринела већој демократији.

Говорећи о инфраструктури коју дигитализација захтева, каже да је Србија у последње три године доста урадила на том пољу, постављањем широкопојасне мреже, увођењем е-управе, покретањем Дата центра и почетком изградње Државног дата центра у Крагујевцу, наводећи да уколико Србија жели да напредује на том пољу мораће да настави са улагањем у инфраструктуру.

То ће, истиче, повећати број стартап компанија и охрабрити људе да учествују у дигиталној трасформацији и дају своје идеје.

"Имамо пуну инфраструктру спремну за еру дигитализаицје, а што се тиче широкопојасне мреже, око 60 одсто територије Србије су покривне том мрежом. До краја марта објавићемо позив за покривање 30 одсто широкопојасне мреже. Фокусираћемо на 19.000 домаћинстава и надам се да ћемо у томе успети", рекла је Брнабићева.

Најавила је и да ће до краја 2020. године Србија имати четири научно-технолошка пака, додајући да држава улаже 100 милиона евра у истраживање и развој.

"Србија се брже мења"

Брнабићева је, одговарајући на питања публике, рекла да су људи у Србији прихватили дигитализацију много брже и спремније него што је очекивала, као и да је веома срећна због тога пошто је то био кључни концепт и висок приоритет Владе коју води.

Већина људи у срибји схватају дигитализаци у Србији као јединству могућности за раст и развој, приметила је премијерка.

Како каже, чак и старији део популације је раузмео које су то користи дигиталних услуга и сервиса, на пример, да не морају да чекају у редовима за добијање неког рецепта за лек, пошто то све може да се уради електронски.

"Пре само четири године је добијање извода из матичне књиге рођених била ноћна мора, док се сада документа могу добити електронски", додала је премијерка.

Брнабићева је констатовала да се Србија брже мења на боље него што је то очекивала.

Професор међународног бизниса на Харвард бизнис школи Рави Абделал на панелу "Геополитика у дигитално доба" истакао је да све више забрињава "пад Запада" и померање ка Истоку.

Објашњава да то показују и подаци који говоре да БДП САД у последњих 30 година пада, не апсолутно, али се примећује његов пад, док, истиче, Кина је већ постала велика привреда у свету која бележи раст.

Други геополитички изазов данашњице су, додаје професор, масовне миграције, оцењујући да живимо у "ери масовних миграција" које су изазване климатским променама, јер поједина места на свету постају пренасељена и клима се изразито мења.

Међутим, примећује, иако се пре десетак година говорило о томе да идемо ка "свету без граница", те миграције људи су данас само ојачале границе и на њима све има више нових ограда и полицијске контроле.

"Транзиција великих сила, повратак граница суверених држава и све већа неједнакост прихода између држава је оно што обележава данашњи геополитички свет", закључио је професор.