Како трошимо новац из европске касе

У последњих шест година из бесповратних претприступних фондова Европске уније у Србију се слила 1,23 милијарде евра кроз 18 финансијских споразума. Захваљујући донацијама Европске уније, остварено је на хиљаде пројеката који користе грађанима.

Вршчани, нарочито они који су за скенер били на листама чекања по околним градовима, знају шта значи кад главна болница у њиховом граду добије тај апарат. Купљен пре годину и по дана за 1.600.000 евра новцем из европске касе, већ је скратио пут до дијагнозе за 4.600 пацијената.

"Сваког дана се на овом скенеру прегледа 15 пацијената из јужног Баната и то нам је веома важно, јер су грађани Вршца раније били упућивани у друге здравствене установе", каже Драгана Митровић, градоначелница Вршца.

Да нас не мучи главобоља, пројекте треба унапред да спремамо. Још се није осушило мастило на потписаном споразуму о 139.000.000 евра бесповратне помоћи коју нам је донео комесар Оливер Вархељи, а припремају се тендери и документација да бисмо новац могли да повучемо. Не пре следеће године, а два програма намењена су малим и средњим предузећима.

"Докапитализација, односно додатних десет милиона евра за програм подршке за набавку опреме који реализујемо са пословним банкама, који ће од следеће године бити доступан заједно са средствима из буџета Републике Србије, као са једним милионом техничке подршке за даље унапређење, дигитализацију", објашњава Катарина Обрадовић Јовановић, помоћница министра привреде.

Кад бисмо ми могли да издвојимо 76,5 милиона евра за науку, истраживања и иновације, да нам тај новац овога пута није опредељен из бесповратне европске касе?

"Ви ћете видети судове који сада раде преко интернета, да ви можете да видите и да пратите свој предмет у суду како се развије. Тај део преношења поруке на шта смо потрошили новац је мање видљив и људи то не виде", истиче Гордана Лазаревић, независна консултанткиња за ЕУ интеграције.

Све је важнији тренд да се бесповратна средства из ИПА и других фондова Уније комбинују са кредитима пословних банака.

"Велики број повољних кредита који су у овом тренутку на располагању у Србији заправо имају те услове захваљујући гаранцијској шеми која стоји иза тога и која је заправо договарана планирана и реализује се из средстава фондова ЕУ", наводи Катарина Обрадовић Јовановић.

Видљиви мање или више, али у Влади Србије знају који пројекти су последњих година били кључни.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.