Похвале и примедбе за српску енергетику

Енергeтска заједница задовољна је што је Влада Србије усвојила Национални план емисија штетних гасова јер је кључан за решавање питања загађења. Сматрају и да је гасовод " Турски ток" кроз Србију известан. А главне замерке поново су пале на рачун "Србијагаса" иако, је предузеће раздвојило делатности на дистрибуцију и транспорт.

"'Србијагас' није раздвојен функционално. У гасном сектору и даље остаје највећи проблем што нема никакве конкуреције, да је тржиште гаса потпуно монополизирано. Улазна тачка у Хоргошу, значи гасовод из Мађарске у Србију нема приступа за друге трговце", указује Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице.

Енергтска заједница упућује примедбе и на адресу српског тржишта струје јер држава и даље одређује цену струје за домаћиства.

"Тржиште је формално либерализовано. Значи на папиру нема проблема, али је малопродајна цена и даље регулисана и далеко је испод тржишне", додаје Копач.

Из Европске уније оцењују да је Србија подигла лествицу у енергетци у складу са климатским променама. А због утицаја енергтског сектора на животну средину морамо се брже приближавати европским страндардима.

"У Стратегији развоја енргетике Србије до 2025. са пројекцијанма до 2030. енергетска ефикасност је препозната као нови енергетски извор. Очекује се, да би на основу мера енергетске ефикасности у сектору финалне потрошње енрегије, могло да се оствари смањење емисија до 80 процента", истиче Александра Томић, председница Парламентарног форума за енергетску политику Србије.

Добар пример који у том послу треба следити јесте Немачка. Четрдесет одсто струје већ добијају из обновљивих извора а до 2038. напустиће производњу струје из угља.

"Пут ка томе није једноставан али исплатиће се и сви морају томе допринети. Ако ми успемо у томе и други ће рећи – да, могуће је. Али те промене морају имати и политичу подршку", напомиње Ан Кристин Пиплица, шеф привредног одељења Абасаде Немачке у Београду.

Члан Европског парламента Виола фон Крамон каже да је ЕУ ту да подржи Србију јер је, каже, пет до 12.

"Није добро да зависимо од енргије из нуклеарних и фосилних горива. Србија још није чланица Уније али сте део Европе и ми ћемо да уведемо таксу на енергију из угља која долази из земља вашег региона", додаје Фон Крамон.

Ипак, ни за Немачку одрицање од угља није лак процес. Немачки привредници кажу – можемо га заменити само ако се нађе сигурна алтернатива.