Како епидемија коронавируса утиче на српску економију

У селе Паковраће, близу Чачка, налази се камп за 300 кинеских радника који ће градити деоницу ауто-пута Прељина–Пожега. Мештани кажу да виђају само кинеске инжењере и да радника још нема.

Да ли због коронавируса – не желе да нагађају, а нема ни званичне потврде. 

Ресорна министарка, ипак, каже да неке кинеске компаније јесу пријавиле проблеме у пословању, о чему ће са њиховим представницима и кинеском амбасадорком разговарати и четвртак.

"Видећемо где смо сада и какво је стање и да ли ће то утицати на успоравање у инфраструктурним пројектима. То су неке ствари које потпадају под нешто што се каже – виша сила – и то је оно где ми морамо да видимо какво је стање и шта ће то даље значити у току ове године", каже министарка Зорана Михајловић.

"Фијат" због недостатка делова из Кине обуставио производњу

Виша сила осећа се и у Крагујевцу. "Фијат" је обуставио производњу због недостатка делова из Кине, али из компаније најављују покретање до краја месеца.

Кинески радници у борском "Зиђину", после празновања у домовини, морали су прво у изолацију, па на посао.

"То су неки директни или непосредни ефекти, али бојим се да они још увек нису толико битни за нашу економију колико су велики ризици који прете, да се у случају даље ескалације криза прелије озбиљније на нашу економију", истиче економиста Иван Николић.

Да вирус са епицентром у Кини може да успори привредну активност свесна је и гувернерка Јоргованка Табаковић. Нада се, ипак, другачијем сценарију.

"Да ће се ефекти коронавируса што пре како да кажем, превазићи. Али процењивати у којој мери, било би неозбиљно, а ми нисмо таква институција. Али, може, нажалост", рекла је Табаковићева.

Туризам први осетио кризу 

Да туризам први осети кризу потврђује министар Расим Љајић. Више од половине аранжмана за фебруар и март отказано је после одлуке Кине да укине групна путовања.

Прошле године кинески туристи били су нам најбројнији, а један је дневно трошио око 150 евра – да се њихов изостанак мање осети, припремљен је кризни план.

"Морамо да се преоријентишемо на најбрже растућа тржишта после кинеског – у прошлој години су то били руско и немачко тржиште. Морамо да спроведемо кампање у земљама региона, одакле нам иначе долази значајан број туриста, и треће – морамо да се окренемо неким новим тржиштима, одакле нисмо имали довољан број туриста, и четири – раст броја домаћих туриста", навео је Љајић.

О проценама штете ретко ко жели да говори, али се сви надају да нови црни лабуд у светској економији неће и даље ширити крила. Баш у тренутку када је привредна сарадња Србије и Кине у сталном порасту.