Економска унија на истоку – Србија постаје партнер

Србији ће потписивањем споразума бити отворен приступ тржишту од 183 милиона људи.

Договором о слободној трговини, Србија ће моћи да извози готово 100 одсто производа без плаћања царина.

Између осталог, реч је о извозу 2.000 тона цигарета, 400 тона крављег сира, неограничен извоз овчјег и козјег сира, као и воћне ракије, 90.000 литара вињака.

Према споразуму који се данас потписује, остаје царина на извоз аутомобила из Србије.

Поред Русије, чланице ЕЕУ су и друге бивше совјетске републике - Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргистан.  

Прошле године робна размена са ових пет земаља чланица Евроазијске уније била је 3,4 милијарде долара.

Из Србије је извезена роба вредна 1,1 милијарду долара, а увезена у вредности од 2,3 милијарде.

Председник Александар Вучић је раније оценио да је споразум важан за Србију и њену привреду, и да ојачава поверење између две земље.

Премијер Медведев је, током посете, истакао да Евроазијска економска унија није затворени клуб, већ да она активно развија међународне односе са великим бројем држава.

Захвалио је на позицији Србије, која без обзира на притиске и европске процесе, није увела санкције Русији. "Ми ћемо то ценити", поручио је тада председник владе Русије.

"Сарадња у интересу сопствених земаља и народа"

Евроазијска економска унија је основана 1. јануара 2015. године на идеју руског председника Владимира Путина.

Бруто друштвени производ у ЕЕУ је 1,9 трилиона долара, односно 3,2 одсто светског БДП-а, док је незапосленост 5,4 процента.

Што се тиче политичких односа, за разлику од Европске уније свака чланица води своју спољну политику, које су некад у раскораку – пре свега у односу према Бриселу и Пекингу.

Политички и економски однос с Кином, посебно у контексту њене иницијативе "Појас и пут", пресудан је за чланице ЕЕУ.

Током посете Србији, руски премијер Дмитриј Медведев је истакао да се пред земље често ставља избор између Запада и Истока, али да не треба ићи ни на Запад ни на Исток, већ треба градити сарадњу у интересу сопствених земаља и народа.

Евроазијска економска унија такође настоји да прошири број својих страних партнера, чак и преко регионалних организација, попут АСЕАН-а у Југоисточној Азији.