Ко је прави паушалац, а ко избегава порез

Као књиговођа чији су клијенти искључиво паушалци, а 90 одсто њих из ИТ сектора, власник агенције "Књишки мољац" Милан Трбојевић већ сад зна да петина њих неће проћи тест самосталнсти у раду. Остали ће морати да се преиспитају.

"Они који раде са једним клијентом, купцем, на њих ово просто највише утиче, али чак да раде са више клијената или купаца, они са сваким морају да виде да ли пролазе тест или не пролазе, да ли ће због тога бити додатно опорезовани или иде све по старом", каже Трбојевић.

Кажу да се предузетник рађа, међутим, неки су то постајали на предлог компаније која их ангажује, јер тако на обострану корист смањују пореске издатке.

Од почетка године, у Србији се месечно отвара око 300 предузетничких ИТ фирми.

"Број предузетника који се бавио програмерском делатношћу до 2014. био је нула, нису постојали. 2014. је основано око 800, тај број сваке године значајно, рапидно расте, тако да је у 2018. био три пута већи", наводи Милан Лучић, директор АПР-а.

Ако не прође тест провере самосталности, што зависи од тога да ли му налогадавац одређује радно време, одмор, набавља репроматеријал, даје радни простор, уговором забрањује сарадњу са другим клијентима или обезбеђује чак 70 одсто прихода, паушалац ће морати да бира – да се пререгиструје у "д. о. о" или угаси фирму и запосли се у компанији којој је пружао услуге.

Може да остане и све по старом, с тим што та компанија мора да плати 20 одсто пореза држави.

"Ми као мрежа за пословну подршку, свакако смо за стални радни однос. Друга препорука је да свако себе пронађе у систему и да заради највише што је могуће", каже Лела Игњатовић из Мреже за пословну подршку.

Пореска олакшица за подстицај запошљавању

Да би подстакла запошљавање, држава је предвидела да послодавац и за уговор о раду са неким ко је у овој години био паушалац, има пореску олакшицу.

У наредне три године биће ослобођен и до 70 одсто пореза на зараду, а у првој години уопште неће плаћати доприносе.

"Кад је у питању ИТ сектор, поставља се питање да ли овим добијамо нешто више осим мало већег убира пореза, зато што смо као земља, ангажујући предузетнике из ИТ бранше, били конкурентни на глобалним тржиштима", указује Наташа Тодоровић из Удружења пореских савезника Србије.

У последње три године домаћи ИТ је дуплирао извоз и премашио милијарду евра.

Од почетка ове, извоз је за трећину већи него у истом периоду прошле године.