Где су нам грађевинци?

У Србији је само 14 ученика ове године уписано на смер за зидара и то у грађевинској школи у Београду. За тесара ниједан, јер је због малог интересовања смер угашен. Када заврше многи одлазе у иностранство.

"Имамо случај од прошле године где нам је десетак монтера суве градње који су изашли из школе сви су отишли у иностранство. Ми имамо неколико људи који годинама бораве у иностранству и долазе код нас да се  преквалификују, долазе из Аустрије, Холандије и Норвешке највише  зато што ми је потребна диплома да би тамо радили", каже Драгана Радовановић, директорка Грађевинске школе у Београду.

У последњих десетак година број запослених у грађевини преполовљен је на 50.000, у просеку имају 50 година, а зарађују око 300 евра.

"Ниједан грађевинац се није обогатио, није могао да купи ни стан, а толико направио", каже зидар Славиша Димитријевић.

"Ако говоримо о идеји јефтиних станова свакако је добра, нема шта. Питање како је остварити, а да терет тог смањења цене не падне на грађевинце који су и овако у релативно тешком положају", каже Новица Јанчић, директор грађевинске компаније "Новеко".

Трећина грађевинских компанија више не постоји.

Горан Родић из Грађевинске коморе Србије каже да су наше фирме претежно оријентисане као кооперанти подизвођачи неких фирми из иностранства, а добар део иде у Немачку, Ирску, Шпанију и Француску.

Очекује се да масовна стамбена изградња омогући и повећање зараде грађевинарима за 10 до 15 одсто.

"Оно што мене реално брине, кад говоримо о пројекту станоградње јесте колико ће наше грађевинске компаније бити у стању да се организују. Позив грађевинарима као што смо то некада радили код инфраструктурних пројеката је - удружите се - то је једини начин да заиста успете да завршите ове послове", каже ресорна министарка Зорана Михајловић.

Процењује се да је Србији годишње потребно око 25.000 станова, а да више од 300.000 домаћинстава нема решено стамбено питање.