Текстил у торби, зарада у сивој зони

Према неким проценама, сиво тржиште текстила у Србији остварује годишњи приход од око 700 милиона евра, а од почетка економске кризе текстилна индустрија бележи пад промета од око 40 одсто. Највећи проблем оних који легално послују представља нелојална конкуренција, јер је одећа која стиже шверцерским каналима јефтинија од 15 до 35 посто. Такви текстилни производи најчешће долазе из Кине, Турске, Македоније и Босне и Херцеговине.

Пре само пет година Милан Кнежевић, власник фабрике текстила из Панчева, добро је радио и имао 256 запослених. Онда је дошла криза, потражња за његовим производима била је све мања, а пословање све компликованије. У судару са нелојалном конкуренцијом најпре је био само угруван, а онда већ тешко повређен. Био је принуђен да отпушта раднике, па их је сада два и по пута мање него пре почетка кризе.

"Да иронија буде већа у текстил се у торбама нуди у инспекцијама, у суду, у полицији. То је постало за нас нормално, да се ради незаконито у Србији је постало потпуно нормално. А онај ко ради по закону, на њему су све инспекције, сва иживљавања, сви трошкови, све фирмарине, тако да је постало потпуно беспредметно радити у оваквим условима", каже Милан Кнежевић из Коморе малих и средњих предузећа и предузетника.

У Србији се у просеку на један легално продати комад одеће, у сивој зони прода један и по. У пограничним и неразвијеним подручјима тај однос је један према два, говоре подаци Уније послодаваца Србије.

Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије каже да се не контролише довољно улазак робе тако да се врло често на граничним прелазима се књижи један комад, а у земљу уђе осдам или 10 комада.

"Све што уђе илегално, тај вишак се одлива у нека складишта, која нико не прегледа где та роба стоји и онда се она појављује на улицама и појављује се испод руке. Када таквог увоза не би било ми би потенцијално могли само за ту количину продате робе да запослимо између 35 и 40 хиљада људи у нашој текстилној индустрији", каже Рајић.

У текстилној индустрији Србије 2008. године радило је 33 хиљаде људи. Данас 9.000 мање. Србија би могла да буде европска Кина. Разлог: традиција, ниске наднице и добре комуникације, али најпре треба затворити нелегални доток текстилних производа.

Према садашњем понашању државе сви су надлежни, а нико одговоран, кажу у Комори малих и средњих предузећа и предузетника.