Рационализација банкарског система

У Србији је број пословних банака у овом тренутку превелики за снагу економије и до краја ове или наредне године биће их знатно мање на нашем финансијском тржишту, изјавио је за  РТС помоћник министра финансија Бранко Поповић.  

Поповић је најавио најмање једну докапитализацију Поштанске штедионице, која је успешно обавила интеграцију Нове Агробанке и Развојне банке Војводине.

Како каже, резови су били неопходни ради пресецања лоше праксе из прошлости.

Поповић је рекао је да је укупан трошак државе који је настао пропадањем Агробанке и Развоје банке Војводине (РБВ) 600 милиона евра.

"Трошкови свих претходних покушаја решавања проблема у последњих неколико година су довели до тога да је укупан трошак Нове Агробанке и РБВ 600 милиона евра", рекао је Поповић.

Он је рекао и да је на примерима Агробанке и Развоје банке Војводине држава дефинисала два принципа - одрживог решења и минимум трошкова за пореске обвезнике, којима ће се руководити и у будућности у сличним ситуацијама.

Поповић је подсетио да Агробанка није била државна банка када је пропала, већ да је то постала лошом бригом државе. 

"Оне су постале државне банке зато што их држава није адекватно третирала и створила је агонију које су завршила великим тршоковима. Ми покушавамо да дођемо до решења, а не да проблеме гурамо под тепих," истакао је Поповић.

Он је рекао и да решења за Агробанку и Развојну банку Војводине нису била стваар политичке одлуке, већ резултатат "банкарске математике и анлизе".

Упитан да ли то значи државну помоћ онима који би могли да стварају профит, одговорио је да то значи прављење приоритета.

Ако је нешто од вишег државног интереса, могуће је да држава интервенише као у Смедереву, објаснио је Поповић, али, како је додао, то није образац за решавање проблема у приватном сектору, јер томе онда не би било краја.

"Једноставно, банке, као и друге компаније, сносе одговорност за своје пословање, како оно успешно, тако и оно неуспешно", закључио је Поповић.