Рано поврће, неискоришћена шанса

Повртарство у Србији још није довољно развијено, иако се на производњи раног поврћа може добро зарадити. Улагања у савремене пластенике су велика, али се уложено брзо враћа. И могућности пласмана раног поврћа су велике, али недовољно искоришћене, док трговци на увоз раног поврћа троше око 100 милиона евра.

На отвореном простору пољопривредници гаје поврће на око 150.000 хектара. Међутим, узгајање у заштићеном простору заузима само нешто више од 2.000 хектара.

Љубиша Шкодрић који у свом домаћинству у Великом Селу производи рани парадајз, салату и паприку, каже да су му годишња улагања за семе, ђубриво и репроматеријал око 20.000 евра.

"Надам се да ћу на крају године остварити чисту зараду од око 20.000 евра", каже Шкодрић.

И Јован Павловић из Младеновца почео је пре две године да се бави баштованством. Подигао је пластеник на дедовини у Великој Крсни, уложио новац добијен из програма Зелени прстен и од кредита банке.

"Направио сам пластеник од 2.000 квадрата, савремен објекат висине седам метара са метеоролошком станицом, аутоматским кровним проветравањем и производња је могућа током целе године, а радимо и на увођењу грејања", објашњава Павловић.

За породично домаћинство које би желело да се бави савременом производњом поврћа током целе године за пластеник на четрдесет ари потребно је уложити 80.000 евра.

Али ако се ради како треба, стручњаци тврде да је већ прве године, из таквог пластеника, могућа зарада и до 50.000 евра.

Међутим, да би се повећао број раних произвођача поврћа у заштићеном простору неопходна је помоћ државе, али и обавештеност самих баштована.

Небојша Момировић са Пољопривредног факултета у Београду каже да је то могуће кроз пилот пројекте и обуку младих произвођача који су решени да се повртарском производњом развија висока технологија и да се буде конкурентан на европском тржишту.

Иако од извоза свежег и прерађеног поврћа годишње добијемо око 50 милиона евра, Весна Параушић са Института за економику пољопривреде каже да произвођачи углавном наступају самостално и да је јако мали број удружења која ефикасно раде.

"У Европи су та удружења веома развијена и у земљама где су развијена остварују се високи извозни резултати", каже Параушић.

Тако се на пример у Холандији под пластеницима и стакленицима, на 5.000 хектара, производи поврће у вредности око две и по милијарде евра.