Зашто пропадају пиваре у Србији

Просечна годишња потрошња пива у Србији је око 500 милиона литара или око 73 литра по становнику. Иако је то и до 10 пута мањe него у Немачкој или Холандији, око четири одсто буџетских прихода долази од акциза и пореза на добит на пиво.

Кад већ волимо пиво, поставља се питање, зашто у Србији успешно раде само три пиваре које су приватизовале мултинационалне компаније, док је преосталих пет или пропало, или је пред гашењем.

Стране инвеститоре су, после петог октобра, интересовале само телекомуникационе и компаније у пивској, дуванској и индустрији цемента. Тај интерес је остварен у конкурентским условима и дао је резултате јер то су сада и највећи генератори профита.

Апатинска пивара запошљава 900 радника и држи око 40 одсто тржишта пива у земљи.

"Прошле године смо извезли 30 милиона евра, што нас чини једним од највећих извозника у земљи робе широке потрошње. Занимљив је и податак да смо у буџет Србије уплатили преко 70 милиона евра кроз таксе, акцизе и порезе", наводи директор "Апатинске пиваре" Илија Шипка.

На другој страни, некада успешна "Нишка пивара" са 140 запослених, после приватизације, налази се у безизлазној ситуацији.

"Најбоље решење за 'Нишку пивару' би било да се та приватизација на неки начин раскине, па да ли да држава постане већински власник, да ли нашла купца, и да пивара стане да ради", каже председник АСНС-а Миљан Дамјанчевић.

Друга некада успешна пивара, "Ваљевска пивара", брзо је приватизована, али за излазак из стечаја после приватизације била јој је потребна скоро деценија.

"Не дугујемо више повериоцима. Пивара нема кредите, ради успешно, осваја тржиште полако, али сигурно и пример је добре сарадње. Пример како треба радити са локалном самоуправом и државом", истиче директор "Ваљевске пиваре" Зоран Божић.

Иако велике компаније у Србији држе 95 одсто тржишта, експерти кажу да простор за мале пиваре постоји.

Владимир Круљ, консултант у фирми "Креб анд Андерсон", каже да су мултинационалне компаније дужне да прате одређене технолошке прилике, одређен систем квалитета који иде уз то и да одскачу квалитетом у сваком смислу, у односу на мале пиваре.

Круљ, с друге стране, наводи пример белгијских малих пивара или Аустрије и Чешке, где се једно село или једна регија разликују по томе што имају пивару која може да понуди оно што упућени на економију обима не могу, а то је екстраквалитет.

Из предприступних фондова Европске уније подстиче се подизање винограда. Засади јечма и хмеља за производњу пива за сада се не субвенционишу јер је посао исплатив и без дотације.