Привредни еврооптимизам

После одлуке Европске комисије да препоручи отварање преговора о чланству Србије у Унији, водећа светска економска агенција Блумберг оцењује да ћемо моћи јефтиније да се задужујемо на светском тржишту, и да ће динар јачати до 108 динара за евро.

Економисти кажу да треба искористити талас европског оптимизма, али и упозоравају да без обећаних реформи нема напретка. И пре извештаја Европске комисије, привредници су веровали да ће им ово бити боља године од прошле.

Од њих се очекује да покрену српску привреду, а они су умерени оптимисти, посебно привредници који се баве производњом, услугама и трговином. Не рачунају да ће прошити посао, нити да ће се јефтиније задуживати. Али планирају да повећају број запослених и плате.

"Два су фактора један је прихватљив одговор или жеља да неће отпуштати људе или смањивати плате, а с друге стране да ће смањењем трошкова, повећањем цена што су очекивања, остварити додатну зараду", каже Горан Тинтор из "ГФК-а".

Док мала и средња предузећа не планирају инвестиције, упућени кажу да ће страних улагања у Србији бити - посебно после европске позитивне оцене.

Бојан Јанковић из Агенције за промоцију извоза и страна улагања СИЕПА каже да добра оцена из Брисела може да олакша долазак нових страних инвестиора.

"У СИЕПИ се не бавимо политиком, али Косово је емотивно, политичко, најтеже питање и  мислим да је то сигнал ако смо у стању да решимо такве препреке онда инвеститорима можемо да гарантујемо да ако дође до ситуација које треба решити, да то можемо да урадимо", каже Јанковић.

Ипак, не очекује се инвестициони бум. Владин план од две милијарде евра страних улагања, кажу, највише зависи од тога да ли ће држава спровести обећане реформе.

"Добри односи са ЕУ и решавање актуелних проблема требало би да помогну у решавању проблема и реформи у јавном сектору. Када је политика доминантна и политички проблеми на дневном реду, економија пада у други план и Влада треба поново економију да стави у први план и да предузме и неке непоопуларне мере", каже Владимир Вучковић из Фискалног савета.

Шта ће све морати да се уради знаћемо више после 8. маја, када Мисија ММФ-а долази на разговоре о новом аранжману из предострожности, који би такође био добар сигнал инвеститорима.

"Фискални токови на почетку године не охрабрују и дефицит прети да буде већи од планираног. У том смислу ће сигурно највећи део времена у преговорима са ММФ-ом биће потрошен на нове мере Владе за обуздавање фискаслног дефицита", каже Владимир Вучковић. 

Поред минуса у државној каси, тема за разговоре с ММФ-ом сигурно ће, каже, бити и јавни дуг. Одавно је преко дозвољене границе, а за последња три месеца повећан је за 1,7 милијарди евра на - 19 милијарди и 390 милиона евра.