Утицај дијалога на српску привреду

Прогнозе Владе о привредном расту знатно већем од два одсто у овој и идућој години могу се показати сувише оптимистичним, јер се српска привреда може наћи пред великим изазовима, пре свега пред падом инвестиција, у случају да се прекине дијалог са Приштином, кажу економисти.

Иако индустријска производња и извоз расту, процене стручњака нису потпуно оптимистичне.

Велики фића из Крагујевца даје и велики замајац српској привреди, пре свега, извозу.

У прва два месеца ове године извоз је порастао 20 одсто, а индустријска производња укупно 13 одсто.

Имајући у виду да се производња пореди са прошлогодишњом у истом периоду, када је због мраза све стало, тим добрим вестима треба да се дода и једно велико "али".

"Да постоје позитивне назнаке - постоје, али је опасно ширити оптимизам који би могао да прерасте у то да нам нису потребни ММФ и ЕУ, а то није тачно", каже уредник часописа Макроекономске анализе и трендови Владимир Вучковић.

Економиста Стојан Стаменковић истиче да неће бити драстичног раста до два одсто у овој и идућој години, без обзира на добре прогнозе.

Стручњаци упозоравају да би на привредни раст негативно могло да утиче ако Србија не добије датум за преговоре са ЕУ, због изостанка споразума с Приштином. Прве последице биле би пад инвестиција и скупљи кредити.

"Датум би донео побољшање у извозу и иневстцијама", истиче Стаменковић.

Расте производња, али и цене. Инфлација је незнатно успорена, а више су порасле цене које регулише држава, него оне које регулише тржиште. Процене су да ће у првих пет месеци цене порасти три и по одсто, а укупно планирано за ову годину је пет и по одсто.