Читај ми!

Кравченко: Балкан атрактиван за улагања

Стратегију коју су одобрили сви акционари НИС-а обавезује нас да пружимо максималну помоћ Србији у процесу евроинтеграције, каже директор те компаније Кирил Кравченко. Регион у којем НИС послује, гледано према правним нормама и порезима, атрактивнији од већине европских земаља, истакао Кравченко.

Директор Нафтне индустрије Србије Кирил Кравченко истакао је да стратегија коју су одобрили сви акционари обавезује ту компанију да пружи максималну помоћ Србији у процесу евроинтеграције.

Кравченко је рекао и да је за акционаре и компанију од виталног значаја да развија односе са земљама ЕУ и Унијом као целином.  "Активни смо у земљама ЕУ. Послујемо у Румунији, Бугарској, Мађарској . Поред тога, настојимо да помогнемо целом региону (Балкана), на првом месту Србији, да се што брже интегрише у ЕУ", рекао је Кравченко у интервјуу за портал Еурактив.

Одговарајући на питање да ли НИС има монопол у Србији, Кравченко је рекао да нема, јер у малопродаји држи мање од 40 одсто тржишта, додајући да у Хрватској Ина има већи удео.

Када је реч о рафинеријама, Кравченко је напоменуо да обе рафинерије у Србији припадају НИС, али да је то уобичајено за рафинерије наводећи да Бугарска, Хрватска и Босна и Херцеговина имају по једну рафинерију.

Директор НИС рекао је да не постоји директна веза између НИС и Гаспромовог пројекта гасовода "Јужни ток" у региону, иако је водећи акционар у компанији и пројекту исти.

"Уверен сам да ће "Јужни ток" бити од користи целом региону јер ће обезбедити додатне изворе гаса и стабилност. За наш посао, то није ствар од највећег значаја. Могуће је да ћемо учествовати, са другим партнерима, у пројектима производње струје из гаса из "Јужног тока", али за пројекте које смо већ почели имамо довољно свог гаса", навео је Кравченко.

Кравченко је рекао и да водећи инвестициони пројекти НИС-а нису везани само за подручје бивше Југославије јер покривају и Бугарску, Румунију и Мађарску.

Кравченко је истакао да НИС не покушава да "оживи" бившу Југославију, већ да жели развој економских односа међу земљама (региона) ради узајамне делотворне сарадње.

На питање о инвестиционој клими у Србији и региону, Кравченко је одговорио да Европа данас није најбоље место за инвестирање и да је регион у којем НИС послује, гледано према правним нормама и порезима, атрактивнији од већине европских земаља.

"Такође, у тим земљама (региона) још постоје 'активнији' сектори, попут инфраструктуре, пољопривреде или енергетике, које, за разлику од Западне Европе, још нису заузеле друге компаније", истакао је први човек НИС-а.

Према његовим речима, у условима кризе НИС, као и све велике компаније, преиспитује ризике и на основу тога одлучује, додајући да упркос ризицима, НИС види потенцијал за развој у региону.

"Развој је формулисан у стратегији компаније и, ако се било шта промени у окружењу, НИС ће прилагодити стратегију", рекао је Кравченко.

"Али нашу стратегију, која је везана за регионални развој, за челну позицију по ефикасности и достизање позиције једног од водећих играча према резултатима, наставићемо да спроводимо. Можда ћемно је мало подесити, али нећемо променити курс", истакао је Кравченко.

Представљајући компанију, Кравченко је рекао да је НИС енергетска компанија активна у региону Балкана и присутна у 11 земаља. Напоменуо је и да НИС има водећу улогу у економији Србије где има удео у БДП од девет одсто, колико и сектор пољопривреде који се сматра стратешким у Србији.

Већински акционар НИС је Гаспромњефт са 56 одсто акција, највећи мањински акционар је српска влада са 26 одсто власништва, а на тржишту је 19 одсто акција.

Годишњи промет НИС-а је већи од 2,5 милијарди евра а профит премашује 450 милиона, је Кравченко додајући да порез који та компанија плаћа у Србији представља 12 одсто свих прикупљених пореза у земљи.

НИС у региону ради од Аустрије до Грчке, укључујући све суседне земље Србије.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 29. септембар 2024.
13° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи