Замрзавање новчаника?

Да би зауздала раст јавног дуга, у наредних годину и по дана држава би требало да уштеди милијарду евра. Према процени Фискалног савета, готово трећину уштеде могла би да оствари замрзавањем плата и пензија.

Од октобра и током читаве 2013. пензије и плате у јавном сектору не би расле, што би расходе у буџету смањило и до 300 милиона евра.

Исплата пензија без дотације из буџета, одавно није могућа, чак и ако би свих 770.000 званично незапослених у Србији, добило посао то не би било довољно да се пензије финасирају доприносима.

Финасијски директор ПИО фонда Иван Мимић рекао је да би требало да ради још милион и 540.000 људи како би фонд обезбедио да се несметано финасира из доприноса.

То значи да бисмо морали да имамо више од три и по милона запослених, двоструко више него сада.

Теоретски могуће је, јер имамо четири милиона радно способног становниства. Док пензијски систем не постане одрживији Фискални савет као прву меру, предложио је да се пензије после октобарске повишице замрзну, и тако избегне горе решење.

Председник Фискалног Савета Павле Петровић каже да би онда уместо замрзавања плата и пензија имали драстично обарање плата и пензија.

Према његовим речима, Румунија је имала тај програм, а Словенија размишља о томе.

Дугорочно решење било би померање старосне грнице за пензионисање жена до 63 године, продужавањем по 6 месеци годишње. Предлог је и да висина пензије не зависи само од уплаћеног стажа већ и од година живота када се у њу одлази.

Никола Алтипармарков из Фискалног савета рекао је да се решење састоји у томе да се за сваку годину превремене пензије, пре старосне доби пензија умањује за шест одсто, а за сваку годину пензионисања после старосне доби повећава за шест одсто.

Док пензионери прерачунавају у каквом ће се стању замрзнути њихови новчаници, млађи о новим условима пензионисања и не размишљају.

У већини земаља, замрзавање или смањивање пензија, односило се на оне изнад просечних. Фискални савет предлаже да се замрзавање код нас не односи на најниже пензије.