Очување језика путем лектората

Да би се спречило гашење лектората, а самим тим и престанак изучавања српског језика у свету, треба добро проценити где је потребно да се оснаже лекторати, а где да буду отворени нови.

То је задатак Министарстава просвете и спољиних послова, док би Филилошки и Филозофски факултети слали одговарајуће лекторе.

Зато је Међународни скуп слависта, који се одржава већ четрдесет година на Филолошком факултету у Београду, од изузетне важности за очување нашег језика и књижевности у свету.

Професору кажу да постоје тачни подаци где се све изучавао српскохрватски језик, са ким се и сада сарађује, као и где имамо лекторе, али не постоје подаци о броју наших лектора у иностранству, с обзиром на то да се на многим универзитетима и славистичким катедрама српски у неком облику још изучава.

Лектори слика интересовања за језик

Лектори се никада нису слали по реципроцитету, него на основу тога колико је интересовање за изучавање језика. Тако смо некад, на пример на 11 француских универзитета имали 18 лектора.

"Лекторате чувамо ми, чувају ови млади слависти, који су тамо, једино треба у њих улагати. Ништа више", рекла је управник Међународног славистичког центра професор Злата Бојовић.

Продекан Факултета страних језика у Букурешту професорка Октавија Неделку рекла је да постоји традиција изучавања српскохрватског језика, тј. неколико година и српског језика.

"Имамо довољно студената и ми се дивимо тиме што успевамо да иако школујемо сваке друге године српски језик и књижевност ипак имамо негде 40-ак студената", рекла је Неделку.

Професорка Барбара Ломађистро са Факултета за стране језике у Барију рекла је да је ситуација тешка због економских фактора.

"На пример, немамо лектора из Србије, и не знам колико ће дуго још трајати лекторат и за бугарски и за пољски. Али надајмо се да ће и влада и наш универзитет на време промислити и за ове наше проблеме", истакла је Ломађистро.

Проблем очувања лектората

Очување лектората је велики проблем, а материјална средства која се издвајају су изузетно мала, каже ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић.

Многе лекторате смо изгубили, пре свега у Европи - у Берлину и Хајделбергу, Кракову. Многи раде захваљујући ентузијазму тамошњих професора. Они се за сада труде да сачувају лекторате у главним градовима. Отворени су у Пекингу, Сеулу, Гранади, па се универзитет обратио и ресорном министарству за помоћ.

Професор Вељко Брборић са Филолошког факултета у Београду каже да према свим показатељима држава још увек нема јасан систем, а да ће се број лектората све више смањивати.

"Број лектората ће се од године до године смањивати, једино се надам да неће ишчезнути. Једино у неком европском смислу можда је још увек број лектората на пристојном нивоу само у Пољској и у Бугарској. У Бугарској се на четири универзитета као студијска група изучава српски језик", рекао је Брбић.

У Министарству просвете кажу да "гашење лектората и отварања нових није у надлежности Министарства просвете, већ је то политика државе, а одобравање средстава за те намене се програмира буџетом Републике Србије".