Времеплов (2.9.2010)

1910.- Рођен Скендер Куленовић, књижевник (Босански Петровац, 02. 09. 1910 - Београд, 25. 01. 1978). Куленович је био један од најпозанатијијих босанских  и југословенских књижевника. Писао је песме и поеме, комедије, есеје, критике, путописе, цртице, приче и романе. У родном Босанском Петровцу завршио је основну школу, а затим Језуитску гимназију. Већ у трећем разреду гимназије јавио се са првим књижевним радом, збирком сонета "Оцвале примуле". Затим је студирао право у Загребу и сарађује у бројним листовима и часописима. Године 1941. одлази у партизане. Куленовић и у рату пише поеме и уређује листове и часописе. Одмах после рата је директор драме Народног позоришта у Сарајеву. Уређује многе књижевне периодичнике и часописе. Од 1957. па све до 1970. године био је драматаруг Позоришта у Мостару , а касније уредник у београдској Просвети. Његово најпозанатије дело је поема "Сојанка мајка Кнежполљка". Умро је 25. јануара 1978. године у Београду.

1994.- Умро Владимир  Булатовић - Виб, књижевник и новинар (Сопотско, 08. 03. 1931 - Београд, 02. 09. 1994) Филозофски факултет  и Новинарску дипломатску школу Виб је завршио у Београду. Изузетно талентован, почео је да пише већ у младим данима за листове "Дело","Данас", "Борба", "Младина", "Јеж"... Настављајући традицију Домановића и Нушића, Булатовић је у збирци сатиричних текстова  "Будилник", објављеној 1963. године, показао велики смисао за сублимираност форме, парадокс и актуелне теме. Вибови афоризми били су неизбежно штиво читалаца "Политике" дуги низ година. Због њих је често био прогањан. На основу Вибових сатиричних текстова играни су позоришни комади. Најпознатија његова дела су: "Мењачница идеала", "Велико спремање", "Корак назад", "Шта је писац хтео да каже", "Окретне и друге игре". Сматра се једним од највећих  савремених српских сатиричара, који нас је својим делом увео у сам врх светске литературе. Дугогодишњи уредник "Политике", Булатовић ја научио новинарском занату генерације младих новинара, међу којима и данас позната имена српског новинарства.

1652.- Умро Хосе Рибера, шпански сликар (Јатива, 12. 01. 1588 - Напуљ, 02. 09. 1652)

1885.- Рођен Драгиша Васић, књижевник и публициста (Горњи Милановац, 02. 09. 1885 - Јасеновац, 21. 04. 1945)

1895.- Основан Међународни институт за библиографију у Бриселу - 1938. године преименован у  Међународну федерацију за документацију

1901. - Рођен Золтан Чука, мађарски књижевник и преводилац (Пландиште, 02. 09. 1901 - Ерд, 26. 03. 1984)

1914.- Рођен Вељко Влаховић, политичар, државник и публициста (Ровци, 02. 09. 1914 - Женева, 07. 03. 1975)

1937. - Умро Пјер де Кубертен, француски  барон, оснивач модерног олимпијског  покрета  (Париз, 01. 01. 1862 - Лозана, 02. 09. 1937)

1943.- Рођен Ђорђе Новковић, композитор (Сарајево, 02. 09. 1943 - Загреб, 06. 05. 2007)

1945.- Проглашена Демократска Република Вијетнам

1945.- Капитулацијом Јапана завршен Други светски рат

1952.- Рођен Џими Конорс, амерички тенисер (Сент Луис, 02. 09. 1952)

1958.- ТВ Београд емитовала  прву домаћу ТВ драму "Случај у трамвају"

1962. - Катастрофални земљотрес у Ирану

1965.- Рођен Ленокс Луис, британски  боксер, светски шампион у  тешкој категорији (Лондон, 02. 09. 1965)

1972.- Рођен Сергеј Трифуновић, позоришни, филмски и ТВ глумац (Мостар, 02. 09. 1972)

1980.- Умро Боривоје Мирковић, новинар (Београд, 02. 01. 1937 - Београд, 02. 09. 1980)

2000.- Умро Владимир Витас, џез - пијаниста и вибрафониста, члан Великог џез-оркестра РТБ-а (Београд, 26. 08. 1935 - Београд, 02. 09. 2000)

2005.- Умро Ратомир Вицо, политичар и дипломата, главни уредник Првог програма Радио   Београда, директор РТБ, министар информисања Србије  (Прокупље, 22. 03. 1941 - Београд,  02. 09. 2005)

2007.- Умро Сафет Исовић, певач (Билећа,  1936 - Сарајево, 02. 09. 2007)