Оживљавање производње у "Срболеку"

Протестне шетње 220 радника и мањинских акционара "Срболека" који траже исплату заосталих зарада и наставак производње три кључна лека међу којима и нитроглицерина могле би да уроде плодом. Радници оптужују већинског власника за непоштовање закона и пропаст фирме.

"Проблем је што Јовица Стефановић не води ову фирму како треба и захтеви су радника да се он лиши ове фирме, како зна и уме, јер држави дугује преко 130 милона динара пореза. Нама дугује плате и све остало", рекао је председник самосталног синдиката "Срболека" Зоран Гочевић.

Власник "Срболека" није био доступан у својим фирмама у Македонији и Нишу. Недостатак аминофилина и нитроглицерина које је та фирма производила натерала је представнике државе на одлучан предлог штрајкачима.

"Представницима акционара и синдиката пренео сам да смо као држава спремни, након изналажења могућности и преузимања већинског пакета акција од стране државе, да у року од неких 30 до 40 дана поново започне процес производње", рекао је државни секретар Министарства економије Небојша Ћирић.

То подразумева да одређени акционари морају да буду спремни да дају акције држави, истакао је Ћирић.

Држава за сада има мање од три одсто уделу у власништву "Срболека", док је највећи појединачни власник Јовица Стефановић, који је са осталим фирмама акције купио пре три године на Београдској берзи.

"Ми смо се успротивили намери власника приватних компанија да униште производњу и обезвреде предузећа да би дошли до атрактивних локација, какве Срболек има у Сарајевској и улици Краљевића Марка", рекао је члан градског већа Београда Мирослав Чучковић.

"Оно што ми као град желимо, након уплива државе, јесте да очувамо производњу. Ако радници желе да се организује производња у Гроцкој, где имају локацију поред аутопута, град ће изаћи у сусрет издавањем дозвола", каже Чучковић.

Уколико дође до реализације договора производња би могла почети у оквиру "Галенике" која је спремна да прихвати "Срболек". 

Компанија "Срболек" је приватизована 2005. године, а радници су у више наврата током ове године штрајковали тражећи исплату априлских, мајских и јунских зарада, заосталих трошкова превоза за 2009. годину и дуговања путних трошкова за прошлу и претпрошлу годину, као и нормализацију рада.