Школа за једног ђака

Ове године, у школе у Србији, уписано је око 80.000 ђака првака. Међу њима је и седмогодишњи Срђан Вучковић, из Топлог Дола, села подно Миџора, највишег старопланинског врха. Због њега је Министарство просвете, после скоро три деценије, отворило школу у Топлом Долу.

Иако је било планирано да се школско звоно огласи први пут после скоро три деценије, то се није догодило, јер је нестало струје.

Ипак, данас ништа није могло да спречи првака Срђана и његовог учитеља Александра да у неосветљеној соби започну школску годину.

"Срећан сам што сам пошао у школу. Овде је јако лепо, и једва чекам да научим да читам и пишем", усхићено каже ђак првак Срђан.

Првог дана у школи, Срђану је друштво правио његов четворогодишњи брат Вељко. Они су једина деца у Топлом Долу, најудаљенијем старопланинском селу.

Уместо у школској згради, која је руинирана, настава ће се одвијати у некадашњем стану за учитеље.

Александар Деспотовски, учитељ, каже да ће ускоро из матичне школе "Душан Радовић", добити сва потребна учила, па ће обојици бити много лакше да нормално раде.

"Рад са једним учеником је добар, јер могу да му посветим сву пажњу, али је с друге стране незахвалан, јер ученик мора увек да буде стално активан", истиче Деспотовски.

Родитељи дечака, захвални су Министарству просвете, што је школи "Душан Радовић", из Пирота, дозволило да отвори школу у Топлом Долу. Пошто живе у тешким условима, не би могли да обезбеде нормално школовање за децу.

"Живимо јако тешко. У селу нема телефона, не саобраћа аутобус, а ни супруг, ни ја немамо посао", каже Зорица Ђошић, Срђанова мајка.

"Захвални смо свима, и Министарству и школи Душан Радовић". Помагаћемо учитељу, чистити школу и ложити ватру", истиче Јовица Вучковић, Срђанов отац.

У Топлом Долу, живи свега педесетак, углавном времешних мештана. Слична је ситуација и у осталих 20 старопланинских села. Од више стотина ученика, 60-их година прошлог века, данас на Старој Планини, раде само две школе са укупно три ђака.