"Прегорели" српски радници

Криза и страх од губитка посла све више наводе људе да раде преко својих могућности. Феномен сагоревања од посла у свету се проучава већ деценијамa. Иако се у Србији ова појава и даље третира као нова, подаци показују да Европу често надмашујемо.

Феномен сагоревања од посла у свету се проучава већ неколико деценија, јер криза и страх од губитка посла све више наводе људе да раде преко својих могућности. Иако се код нас ова појава и даље третира као нова, подаци показују да понекад не само да се изједначавамо са Европом, већ је и надмашујемо.

Многи данашњи пословни људи раде дуже од осам сати дневно, често путују, а када то траје деценију и више последице се и те како осећају.

"Нормално је да када се стрес повећава имам мање сна, размишљам више о послу и напрежем свој организам да ми падне имунолошки систем, разболим се, али носим се са тим и продужим даље, али последице остају", каже Драшко Рогановић, менаџер.

Такав ритам понекад намећу послодавци, али и сами запослени у жељи да задрже посао и што више постигну.

"Да би се ушло у орбиту и дошло до посла и то атрактивног посла и по својим интелектуалним потенцијалима и по дохотку који се добија - млади људи морају да праве готово немогуће ствари. С друге стране ритам глобализацијских и технолошких промена је такав да ви можете да опстанете само уколико радите 12-13 сати дневно", рекао је професор социологије Зоран Стојиљковић.

Хипертензија, поремећај апетита, астма, кожна и кардиоваскуларна обољења, депресија, само су неке последице таквог рада. Промена посла и одмор могу да помогну, али чак и у новим околностима, да таква особа поново постаје жртва сагоревања од посла, уколико, упозоравају стручњаци, не промени суштинске ствари у себи самој.

"То су најчешће особе које имају висок перфекционизам, које су склоне да не праштају себи грешке, да предимензирају своје грешке. То су особе које су ауторитативне, врло мало склоне тимском раду и живе на тај начин", каже Снежана Кецојевић Миљевић, психијатар.

Сагоревању од посла могу подлећи све професије. Иако је тај феномен индивидуалан, стручњаци тврде да он попут пожара у шуми може да захвати и целу шуму.

"Ви имате читаве компаније или институције које могу да подлегну феномену брн - аута и да се због тога дешава да имате велика одсуства са посла, да се људи заиста разбољевају, да много њих даје отказ, мења посао, а у глобалу компанија не функционише", сматра Миљевић.

Превенција од бурн-аута у Европи веома је развијена, јер се у тим земљама води рачуна о дружењу запослених ван радног времена, како би се боље упознали и поправили односе. Иако су код нас људи склони да то игноришу, то се показало као добар начин да се спречи брзо сагоревање у послу.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 04. новембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње