Друга шанса за преступнике

Превелики број затвореника и мали број места у затворима, стварност је Србије. Већина осуђеника није први пут у затвору. Такозвани повратници, након кратког боравка на слободи, без подршке друштва, врло често поново праве кривична дела и опет заузимају затворске постеље.

За некога ко није био у затвору, пар корака од капије Централног затвора према Вождовцу не значи ништа посебно. Ипак, Владимир Илић је ову шетњу сањао шест месеци. Након што је изашао из затвора, није прошло пуно времена, а већ се опет нашао иза решетака.

"По изласку из затвора, радио сам иста кривична дела као и пре доласка у затвор. Ништа се није променило код мене у животу. Чак сам био охрабрен, јер сам, једноставно, видео шта ме чека", наводи Илић.

Овај двометраш је осуђиван због разбојништва и крађе. Након што је први пут изашао из затвора пробао је да нађе посао и среди живот. У томе није успео.

"Након неуспеха долази до разочарења и враћања на пут на коме сам био и на оно што сам најбоље знао да радим у животу", каже Илић.

Криминолог Златко Николић такође указује на разочарења бивших робијаша, до којих долази када се сусретну са неразумевањем.

"То разочарање је један од разлога да они из револта према окружењу учине поново кривично дело, подсвесно тежећи да их казне. Кад ви мене кажњавате, кажњавам и ја вас. Ви мене одбацујете и ја вас одбацујем. И боље ми је у затвору него са вама оваквима какви јесте", наводи Николић.

Од око 11.000 осуђеника који се налазе у српским затворима, процењује се да су 60 одсто њих повратници. У судару са стварним светом, снови који се сањају у затвору могу брзо бити срушени.

Психолог Милан Костић објашњава да ситуација коју ранији затвореник затиче на слободи, нарочито након дужег времена изолације, није она коју је имао пре одласка на издржавање казне.

"Дакле, први задатак који има кад изађе јесте да се прилагоди тој новој ситуацији", каже Костић.

Велики је број оних којима мала помоћ може потпуно променити живот. Владимиру су у томе помогли најближи сродници, пријатељи и људи из организације "Излазак". Већ 5 година, он води исправан живот.

"Издржавам се радом у једној хуманитарној организацији, задње две године. И поред тога што ми новац који зарађујем није довољан за пристојан живот, радим и молерај, када год имам времена и када могу. То све не би било толико успешно, да нисам имао подршку породице и пријатеља. Много више људи би излазило из тих проблема, када би држава мало више обратила пажњу", наводи Илић.

И стручњаци тврде да би формирање нових стручних служби, које би радиле са бившим затвореницима, умногоме помогло да се број повратника у затворе смањи. Пробациона служба која ће контролисати условно кажњене, могла би временом да преузме и обавезу рада са онима који су одслужили затворску казну.