Помен жртвама Миљевачког платоа

Помен припадницима Територијалне одбране бивше Републике Српске Крајине које су пре 18 година хрватске снаге масакрирале на Миљевачком платоу, код Дрниша служен је са почетком у 11 часова у Цркви светог Марка у Београду.

Злочин се догодио 21. јуна 1992. када су хрватске снаге мучки напале ружичасту зону под заштитом УН и заробиле 40 припадника ТО Републике Српске Крајине.

Пред очима припадника УНПРОФОР-а, масакрирана су 23 заробљеника којима хрватски војници "суде" на лицу места спроводећи крвави пир над живима и мртвима, подсећа се у саопштењу Документационо информативног центра "Веритас".

Према сведочењу преживелих, неки заробљеници су "вешани о војнички појас, неки преклани, а неки ликвидирани метком у потиљак."

Уместо да тела убијених врате породицама, хрватски војници су српским заробљеницима, под претњом смрћу, наредили да их бацају у крашку јаму у пределу Љут, недалеко од засеока Бачић.

Они су касније сведочили о "ритму" злочина и муклом одзвањању људских тела која су се губила у јами безданки, попут оних у које су хрватске усташе масовно бацали Србе за време Другог светског рата.

Два месеца после злочина, у присуству међународних посматрача, хрватске власти су, уз помоћ спелеолога, из јаме у деловима извадили измасакрирана тела српских војника.

Идентификација је потрајала два месеца, али и поред најсавршенијих метода, дванаест тела до данас није идентификовано.

Након тортура у затворима "Кулине"у Шибенику, "Лора" у Сплиту и "Керестинац" у Загребу, 17 преживелих заробљеника је размењено у Неметину 14. августа 1992. године.

Злочин на Миљевачком платоу забележен је на видео касети коју су снимали сами починоци, а непосредно након масакра, као својеврсни хорор филм касета је изнајмљивана за приказивање по видео клубовима широм Европе, подсећа се у саопштењу "Веритаса".

Упркос обиљу валидних доказа достављеним свим релевантним међународним и хрватским организацијама и институцијама које се баве заштитом људских права, за злочин на Миљевачком платоу још нико није оптужен, ни пред Хашким трибуналом, нити пред националним судовима.