Повратници чекају обнову кућа

У села Драгољевац, Жач и Мужевине, после једанаест година самоиницијативно су се вратиле српске породице. У шаторима које је за њих припремио УНХЦР, чекају да им почне градња порушених кућа и кажу да су спремни да истрпе сва искушења на путу ка остварењу права на повратак.

Повратак на Косово и Метохију желе становници, некада највећег српског села у Истоку, Драгољевца. Само у том селу Срби поседују 400 хектара обрадиве земље.

Мештани Драгољевца кажу не желе да отуђе земљу, напротив планирају да је обрађују и да живе од свог рада. Само им, кажу, недостаје слободе.

Седамдесетододишњи Драгомир Дашић у Жачу има 14 хектара земље и планира да се са бројном породицом бави пољопривредом.

У село Мужевине крај Истока живи осам породица, међу којима има и деце. Поред рушевина дочекали су их шатори које је за њих припремио УНХЦР.

Мештанин Мужевине истиче да очекује сваку помоћ од нашег друштва.

"Према пријавама, до краја године требало би да се врати око хиљаду људи. Очекујемо да се још око две стотине људи накнадно одлучи за повратак. Требало би да да број повратника буде још већи јер је то у интересу стабилизације стања у региону", каже Херман Стурволд.

Да би подржала повратак, држава је од недавно увела такозвани повратнички додатак који износи, у зависности од броја чланова домаћинства, од 4.500 до 9.000 динара.

"Ми смо већ 350.000 динара послали за потребе повратника у Жач и Драгољевац, а набављени су и пакети хуманитарне помоћи, који су ипак недовољни", изјавио је Бранислав Ристић, помоћник министра за КиМ.

До јуна 1999. године у тој метохијској општини живело је око 9.000 становника српске националности.