Јустин међу светитељима

У диптихе светих православне цркве унета су имена Јустина Ћелијског и Симеона Дајбабског, саопштио је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве.

Блаженопочивши архимандрит Јустин Поповић, духовник манастира Ћелије, код Ваљева (1894-1979), од сада је преподобни Јустин Ћелијски, а Симеон Поповић, настојатељ манастира Дајбабе, код Подгорице (1854-1941), од сада је преподобни Симеон Дајбабски, наведено је у саопштењу Архијерејског сабора СПЦ.

Како се истиче у саопштењу Архијерејског сабора, чије се заседање одржава у Патријаршији СПЦ у Београду, литургијски спомен преподобног Јустина славиће се 1. јуна по старом календару (14. јуна по новом календару), а спомен преподобног Симеона празноваће се 19. марта по старом календару (1. априла по новом календару).

Свечано прослављање новоканонизованих угодника Божјих биће извршено на саборној светој архијерејској литургији у недељу, 2. маја, у Храму Светога Саве на Врачару, са почетком у 9 часова, додаје се у саопштењу.

У Епархији ваљевској синоћ су звона са свих цркава означила да је сабор СПЦ прихватио предлог епископа ваљевског Милутина, монаштва и свештенства те епархије да се Ава Јустин Поповић уврсти у диптих светих.

Биографија Јустина Поповића

Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник.

Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, је рођен у Врању 6. априла (25. марта по старом календару) 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.

Благоје бива мобилисан у „ђачку чету" при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.

Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светотачке литературе.

По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије.

У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније.

Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану.

Отац Јустин је умро у исто време и у исти дан када је и рођен - на празник Благовести 7. априла (25. марта) 1979. године.

Биографија Симеона Поповића

Симеон Поповић рођен је 1854. године на Цетињу као мали Саво. Основно школовање завршио је на Цетињу. Касније се образовао у кијевској Богословији, а затим и у Духовној академији.

У Кијеву је замонашен у чин јеромонаха, а 1888. године вратио се на Цетиње, ге му је одређена служба у Манастиру светог Николе на Врањини, а годину дана касније и у манастиру Острогу, где је био и предавач у монашкој школи.

Јеромонах Симеон је иницирао градњу цркве на месту данашњег манастира Дајбабе крајем 19. вијека. Остатак свог живота јеромонах Симеон је провео служећи новооткривеној Дајбабској Светињи, а ту га је, као дајбабског јеромонаха, посетио архимандрит Јустин Поповић.

Свети Симеон Дајбабски умро је 1. априла 1941. године.

Његове мошти откривене су на 55. годишњицу од његовог упокојења 1996. године у манастиру Дајбабе. Од тада па до данас, сваке године на тај дан одржава се велики сабор у манастиру Дајбабе.