Закон за ефикасно студирање

Радна група министарстава просвете припремила је Предлог измена и допуна закона о високом образовању, који би у мају требало да уђе у скупштинску процедуру како би будући бруцоши могли да студирају по тим условима.

Циљ је да студенти буду центар образовног процеса, да се повећа међународна размена студената и професора, ефикасност студирања и број факултетски образованих младих људи.

Представници државних и приватних универзитета сматрају да је закон из 2005. године унео новине и раздрмао академску заједницу, али да сада треба заменити оно што је било недовољно разјашњено и неприменљиво у пракси.

Студенти тачно треба да знају по којим условима ће учити. Предложено је, на пример, да се година уписује са 48 бодова, враћа се статус ванредног студента, што је урађено и у европским земљама, а старим студентима продужавају се рокови за завршетак студија.

Магистратуру треба завршити до 2014. године, док се докторске студије не орочавају.

"Оно на чему би ја инсистирао да факултети много више ангажују младе сараднике и асистенте, а не да воде рачуна о томе како ће се бирати професор емеритус и на које време", рекао је ректор Универзитета у Крагујевцу, Слободан Арсенијевић.

Подизања квалитета факултетског образовања

Мирослав Висковић ректор Универзитета у Новом Саду наводи да је по њему питање стварање интегрисаног универзитета питање ефикасности управљања, трошења пара са једне стране, а да је са друге стране то питање интеграција науке.

"Не постоје никакве чисте науке као што замишљају људи на својим факултетима него су сви програми у суштини мултидисциплинарни, а мора да постоји сарадња институција, не само у оквиру једног универзитета већ свих универзитета", рекао је председник КОНУСА, Бранко Ковачевић.

Став министарства просвете је да осим подизања квалитета факултетског образовања, треба водити рачуна и о материјалном положају студената.

"Сад је прилика да то уградимо у законско решење да држава треба да помогне студентима у овој тешкој економској ситуацији у којој се сви налазимо да даје сагласност на висину школарине", навео је министар просвете Жарко Обрадовић.

Исто тако изменама и допунама закона треба тачно дефинисати улоге министарстава, националног савета за високо образовање, акредитационе комисије, сматрају професори, јер аутономија не значи анархију, и свако мора да има своје обавезе и права.