Комисија ВЈТ објавила први извештај: Предлажу покретање поступака против Ненада Стефановића и више тужилаца

Комисија Врховног јавног тужилаштва, формирана 27. октобра, завршила је први део провере предмета Вишег јавног тужилаштва у Београду и утврдила, како се наводи у извештају, бројне неправилности које указују на пристрасно поступање, селективну примену закона, злоупотребу тужилачких овлашћења и кршење права оштећених.

Цео извештај можете прочитати овде.

Провером је обухваћено више предмета, међу којима су наводна употреба "звучног топа" на протесту 15. марта 2025. године, претрес Филозофског факултета и Ректората Универзитета у Београду, одлуке о помиловањима, поступци због повређивања студената током протеста, напад код Факултета драмских уметности, као и поступање по захтеву америчких правосудних органа.

Комисија оцењује да уочене неправилности нису изоловани случајеви, већ да указују на начин руковођења Вишим јавним тужилаштвом у Београду, за који је одговоран главни јавни тужилац Ненад Стефановић.

Предложени поступци за разрешење и удаљење Стефановића

Комисија је предложила да се против главног јавног тужиоца Ненада Стефановића покрене поступак за утврђивање разлога за разрешење, уколико претходно правноснажном одлуком буде утврђено да је учинио тежак дисциплински прекршај.

Такође, Комисија сматра да би Стефановић требало да буде удаљен са јавнотужилачке функције након покретања поступка за утврђивање разлога за његово разрешење.

Исте мере предложене су и за јавног тужиоца Миодрага Марковића, уколико надлежни органи утврде његову дисциплинску одговорност.

У извештају се наводи да је Стефановић у појединим предметима користио руководећа овлашћења како би мењао поступајуће тужиоце и усмеравао ток поступака, док се Марковићу замера пристрасно поступање, селективно тумачење доказа и коришћење тужилачких овлашћења супротно њиховој сврси.

Звучни топ – предложено кривично гоњење Миодрага Марковића

У предмету који се односи на наводну употребу "звучног топа" током протеста 15. марта 2025. године, Комисија је оценила да Више јавно тужилаштво у Београду није спровело непристрасну и делотворну истрагу.

Према налазима Комисије, поступајући тужиоци нису предузимали радње ради свестраног утврђивања чињеница, већ су настојали да потврде унапред формиран став да акустично оружје није коришћено.

У извештају се указује и на то да нису на одговарајући начин размотрене изјаве грађана, медицинска документација и други докази, док су активности тужилаштва биле усмерене и на особе које су јавно тврдиле да је такво оружје употребљено.

Комисија посебно наводи да је тужилаштво од Безбедносно-информативне агенције затражило проверу 154 грађана који су сведочили о догађају, укључујући податке о њиховим евентуалним политичким и другим организационим везама.

Због уочених неправилности предложено је покретање дисциплинског поступка против Миодрага Марковића и јавне тужитељке Александре Стефановић.

За Марковића је предложено и кривично гоњење због сумње на злоупотребу службеног положаја, уз утврђивање да ли је поступао по налозима руководства тужилаштва.

Претрес Филозофског факултета и Ректората 

Комисија је утврдила неправилности и у поступању Вишег јавног тужилаштва поводом претреса Филозофског факултета и Ректората Универзитета у Београду, након смрти студенткиње у марту 2026. године.

Према извештају, током претреса одузимана је документација и електронска опрема која није била непосредно повезана са предметом истраге.

Посебно се указује на одузимање комплетног сервера, уместо прибављања видео-снимака за период одређен судском наредбом, као и на заплену регистратора са записницима студентских пленума и другом документацијом о студентском организовању.

Комисија оцењује да је поступање тужилаштва превасходно било усмерено на прикупљање података о студентском покрету, уместо на расветљавање околности смрти студенткиње.

Због тога је предложено да надлежно тужилаштво, након неопходних провера, покрене кривично гоњење одговорних јавних тужилаца уколико се потврди сумња на злоупотребу службеног положаја.

Помиловања – кривична пријава одбачена без провере навода

У предмету који се односи на одлуке о помиловањима, Комисија је утврдила да је јавна тужитељка Данијела Кљајић одбацила кривичну пријаву за свега неколико дана, без претходног предузимања радњи ради провере њених навода.

У извештају се наводи да је било неопходно прибавити документацију од Министарства правде и Кабинета председника Републике, као и размотрити 49 одлука о помиловању.

Комисија сматра да је такво поступање било пристрасно и да представља дисциплински прекршај, посебно имајући у виду да се једно од помиловања односи на особу против које је вођен поступак због тешког убиства у покушају.

Повређивање студената – спорна промена квалификације

Посебан део извештаја односи се на поступак против жене која је аутомобилом ударила студенте током протестне шетње у Улици Јурија Гагарина на Новом Београду.

Комисија наводи да је Ненад Стефановић усвојио захтев за изузеће јавне тужитељке која је поступак водила због тешког убиства у покушају.

Након промене поступајућег тужиоца, Миодраг Марковић је, без прибављања нових доказа и промене чињеничног стања, дело квалификовао као знатно блаже кривично дело против опште сигурности.

Комисија сматра да је таквим поступањем окривљеној омогућен повољнији положај у кривичном поступку, а оштећенима нанета штета.

Због тога је предложено да надлежно тужилаштво размотри кривично гоњење Марковића због злоупотребе службеног положаја, док се Стефановићу ставља на терет незаконито коришћење руководећих овлашћења приликом одузимања предмета првобитној тужитељки.

Напад код ФДУ – пропусти у идентификовању учесника

Комисија је анализирала и поступање Вишег јавног тужилаштва поводом напада на студенте и запослене Факултета драмских уметности 22. новембра 2024. године.

У извештају се указује на различит третман осумњичених који су, према оцени Комисије, учествовали у истом догађају и предузимали сличне радње.

Такође, утврђено је да тужилаштво није у потпуности поступило по обавезном упутству Апелационог јавног тужилаштва да испита додатне сведоке, анализира видео-снимке и идентификује остале учеснике напада.

Комисија оцењује да такви пропусти представљају кршење начела непристрасности и угрожавају поверење грађана у рад тужилаштва.

Предмет "Виста Рика"

Неправилности су утврђене и у предмету који је формиран на основу кривичне пријаве компаније "Виста Рика", а односи се на поступање запослених у једној банци и Управи за спречавање прања новца.

Комисија наводи да је јавни тужилац Александар Милошевић наложио хапшење и саслушање помоћнице директора Управе за спречавање прања новца, иако је за поступање у том предмету било надлежно Јавно тужилаштво за организовани криминал.

Предмет, међутим, није прослеђен том тужилаштву, већ је поступак настављен пред Вишим јавним тужилаштвом у Београду.

У извештају се указује и на непоступање по налозима суда и неоправдано одуговлачење поступка, што Комисија оцењује као основ за утврђивање дисциплинске одговорности.

Захтев САД за изручење – предложена хитна провера одговорности

Посебно су анализирани пропусти у предмету међународне правне помоћи по захтеву правосудних органа Сједињених Америчких Држава за изручење две особе, означене иницијалима П. П. и Р. Р.

Комисија је утврдила да су главни јавни тужилац Ненад Стефановић и јавни тужиоци Миодраг Марковић и Никола Ускоковић поступали супротно прописаним надлежностима и обавезама, као и да Врховном јавном тужилаштву нису достављани тражени списи и обавештења.

У извештају се указује и на пропусте у поступању по захтеву за изручење који су, према оцени Комисије, допринели стварању услова да особе чије је изручење тражено побегну.

Комисија је указала и на могућу одговорност неидентификованог запосленог у Министарству правде због задржавања документације значајне за поступак.

Предложено је да Јавно тужилаштво за организовани криминал хитно преиспита поступање свих наведених особа и, уколико утврди постојање основа за кривично гоњење, предузме одговарајуће мере.

ВЈТ да достави извештаје ТОК-у и дисциплинском тужиоцу

Комисија је предложила да Врховно јавно тужилаштво без одлагања достави извештај и документацију Јавном тужилаштву за организовани криминал, ради утврђивања евентуалне кривичне одговорности особа које су поступале у анализираним предметима.

Предложено је и да се документација достави дисциплинском тужиоцу Високог савета тужилаштва ради провере основа за покретање дисциплинских поступака.

За предмет који се односи на захтев америчких правосудних органа предложено је да Јавно тужилаштво за организовани криминал у року од седам дана од пријема документације обавести Врховно јавно тужилаштво о почетној одлуци у вези са евентуалним поступцима.

Успостављен "паратужилачки систем"

У завршном делу извештаја Комисија оцењује да су у анализираним предметима уочени системски обрасци селективне примене закона, пристрасног поступања, злоупотребе руководећих овлашћења и ограничавања права оштећених.

Посебно се указује на коришћење тужилачких овлашћења за остваривање циљева који нису повезани са законитим вршењем јавнотужилачке функције.

Комисија закључује да главни јавни тужилац Ненад Стефановић, иако формално делује у оквиру јавнотужилачког система, фактички поступа паралелно са њим, руководећи се, како се наводи, ванправним интересима.

Такво поступање, према оцени Комисије, довело је до успостављања "паратужилачког система", супротног принципима законитости, непристрасности и заштите јавног интереса.

Комисија Врховног јавног тужилаштва најавила је наставак провере предмета Вишег јавног тужилаштва у Београду, али и других јавних тужилаштава у Србији.

Предлози из извештаја не представљају одлуке о кривичној или дисциплинској одговорности, нити су предложена разрешења и удаљења са функције већ спроведена. О њима треба да одлучују надлежни органи у одговарајућим поступцима.