понедељак, 09.11.2026, 19:00 -> 19:03
Извор: РТС
Пионирски парк после "ћациленда" – оштећено дрвеће, уништен травњак, деградирано земљиште
Проф. др Ненад Ставрeтовић са Шумарског факултета Универзитета у Београду каже за РТС да је Пионирски парк у којем су месецима били постављени шатори претрпео озбиљна оштећења вегетације и деградацију земљишта, а највише је уништен травњак.
За обнову је најпре потребно урадити анализу тренутног стања, напомиње професор Ставретовић. Пионирски парк је знатно деградиран, а поједини елементи његовог простора су уништени. Највећа оштећења претрпео је травњак, док је остали биљни материјал, нарочито приземна вегетација и ниже растиње, такође у великој мери оштећен. Штете има и на дрвећу.
Професор Ставрeтовић објашњава да је значајно оштећено и земљиште, пре свега због његовог сабијања и активности које нису у складу са наменом зелене површине.
"Земљиште је упропашћено. Сабиjање земљишта и било какве активности ненаменске на овој површини доводе до деградације земљишта, а то је једна од највећих финансијских ставки на зеленим површинама“, наводи Ставрeтовић.
"Градско зеленило“ управљач заштићеног природног добра
Пионирски парк, некадашња Дворска башта, има статус заштићеног природног добра. Управљач тог простора је Јавно комунално предузеће "Градско зеленило“, које је, према речима Ставрeтовића, дужно да евидентира све активности које нису у складу са наменом парка, о томе обавести инспекцију и укаже на евентуална оштећења.
Надлежне инспекције, заједно са Секретаријатом за заштиту животне средине, требало би да реагују. Ставрeтовић наглашава да се у заштићеном парку ниједна делатност не може обављати без претходно утврђених услова Завода за заштиту природе Србије.
"Шта год да се дешава – манифестације, Сајам меда, било каква изложба, мора да испуњава услове Завода за заштиту природе Србије“, истиче Ставрeтовић.
Указује и на то да Пионирски парк, осим природне, има и архитектонску, пејзажно-архитектонску и културну вредност. Зато сматра да је посебно забрињавајуће што, како наводи, није било информација о реакцији надлежних служби.
"Овде нисмо видели да је инспекција реаговала. Нисмо чули да је Секретаријат за заштиту животне средине реаговао. Нисмо чули да је (реаговао) градски архитекта, јер ово је такође једна архитектонска вредност, пејзажно-архитектонска, природна вредност, културна вредност. Нисмо чули од тих свих служби да је ико реаговао и то је нешто што је, по мени, најтрагичније овде“, каже Ставрeтовић.
Како до обнове парка
Колико ће трајати обнова Пионирског парка, за сада је тешко проценити. Ставрeтовић истиче да је најпре потребно урадити анализу стања и утврдити обим неопходних радова, након чега би, у зависности од расположивих финансијских средстава, могла да почне обнова.
Сматра да трошкове не би требало пребацивати на донаторе и грађане који су спремни да помогну, већ да би средства требало обезбедити из буџета Града Београда.
"Од свих људи донатора, од грађана који имају јако велико расположење да помогну, мислим да сви грађани, сви ми издвајамо доста за буџет Града Београда и да буџет Града Београда има средства и требало би да то уради“, закључује Ставрeтовић.