Српски мед стигао на кинеско тржиште – пчелари очекују раст откупних цена до 50 одсто

Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић рекао је за РТС да је извоз меда у Кину омогућен након усаглашавања ветеринарских сертификата две земље и регистрације погона "Наш мед“ у Народној Републици Кини.

После првих мањих испорука, у Кину је извезено готово три тоне меда, а Живадиновић очекује да ће количине расти како се српски производ буде пробијао на тамошњем тржишту.

"Тамо се мед пласира у трговине. Тражи се тржиште од стране нашег купца и надамо се да ће, како време пролази, захтеване количине бити све веће. Цена која се плаћа је добра, то је оно што је најважније за наше пчеларе“, истиче Живадиновић.

За разлику од досадашњег извоза у европске земље, где се мед углавном испоручивао у бурадима, на кинеско тржиште одлази у теглама од 250 и 500 грама, као и у мањим количинама у паковањима од килограм.

Живадиновић објашњава да такав начин продаје омогућава постизање повољније цене, а да би нова опрема у погону "Наш мед“ требало значајно да убрза паковање и припрему пошиљки.

"Када крену веће количине, можемо да очекујемо за пчеларе од 30 до 50 посто већу цену. Наравно, то зависи од количине, јер тренутно мед испоручујете бродом. Некада је од тренутка кретања до тренутка пристизања до купца потребно чак 75 дана“, наводи Живадиновић.

Фалсификовани мед обара цену, откуп на граници исплативости

Говорећи о положају домаћих пчелара, Живадиновић указује да је тренутна откупна цена багремовог меда код већине приватних откупљивача око четири евра по килограму, што је, како оцењује, на граници исплативости.

Поједини купци нуде 4,3 евра, док погон "Наш мед“ плаћа од 4,5 до 4,8 евра по килограму, у зависности од количине и квалитета.

"Трошкови пчеларења су драматично порасли, посебно откако је дошло до кризе са горивом, јер данас, ако не селите своје пчеле, не можете очекивати неки већи принос. Паше су се због климатских промена скратиле“, објашњава Живадиновић.

Као један од највећих проблема издваја фалсификовање меда, које, према његовим речима, нарушава тржиште и смањује потражњу за природним производом. Тврди да велики део меда који се продаје у маркетима у Србији и Европској унији не задовољава критеријуме квалитета.

"Као и у Европској унији, тако и у Србији око 80 посто меда је у маркетима фалсификат. Кад се уради анализа код пчелара, све је у реду. У маркетима само 20 посто меда у просеку пролази анализе“, тврди Живадиновић.

Истиче да су произвођачи због нелојалне конкуренције изгубили значајан део европског тржишта, због чега извоз у Кину добија додатни значај.

Наводи и да је Европска комисија формирала радну групу "Honey Platform“, која се бави сузбијањем фалсификата, али оцењује да се решења споро спроводе.

"Ми имамо нека обећања од Европске комисије да ће се проблем решити до краја ове године. Да ли ће се то десити, ми не знамо. За сада процес рада ове групе иде јако споро“, каже Живадиновић.

Добра година за багремов мед, рекордни приноси липовог

Оцењујући пчеларску сезону 2026. године, Живадиновић наводи да је она била знатно боља од претходних, иако приноси нису били уједначени у свим деловима Србије.

Највише је било багремовог меда, али су приноси на југу земље били око 40 одсто мањи него у осталим крајевима. Сунцокретова паша била је просечна, уљана репица је подбацила, док су приноси ливадског меда били слаби због високих температура.

"Морам да приметим да смо имали рекордну годину на липовој паши. Заиста, година која се не памти. Нажалост, липе нема много у Србији, а мали број пчела сели на ту пашу“, каже Живадиновић, додајући да су пчелари који су искористили липову пашу остварили историјски високе приносе.

Упозорава да климатске промене, упркос повољнијој сезони, остају дугорочан проблем. Скраћивање паша, суше и недостатак полена отежавају припрему пчелињих друштава за зиму, док продужена јесен погодује развоју паразита варое.

Све више пчелара одустаје од производње

Живадиновић истиче да су ниске откупне цене и раст трошкова довели до смањења броја кошница, али и до напуштања пчеларства.

Подсећа да је багремов мед раније достизао откупну цену од 7,1 евро по килограму, док су данашње цене знатно ниже, због чега се и перспектива младих који желе да се баве пчеларством променила.

"Имали смо и велико напуштање пчеларства. Пре пар година смо имали огромно губљење пчела управо због последица климатских промена и велике суше. Многи пчелари су изгубили целе пчелињаке“, указује Живадиновић.

Наглашава да очување пчеларства није важно само због производње меда већ и због опрашивања пољопривредних култура, од којег зависи значајан део домаће производње хране.

Према његовој процени, захваљујући опрашивању које обављају пчеле, вредност пољопривредне производње у Србији годишње је већа за више од 600 милиона евра.

Због тога је, закључује Живадиновић, неопходно обезбедити боље услове за пчеларе, ефикаснију борбу против фалсификованог меда и нова извозна тржишта која би омогућила исплативију производњу.