Патријарх српски Порфирије, уз саслужење владика Српске православне цркве, служио је опело у Цркви Светог Луке у Кошутњаку.
После опела, поворка са ковчегом упутила се ка Топчидерском гробљу.
понедељак, 07.09.2026, 07:01 -> 13:05
Извор: РТС
Патријарх српски Порфирије служио је опело Ратку Младићу у Цркви Светог апостола Луке у Кошутњаку. Некадашњи командант Војске Републике Српске биће сахрањен, уз војне почасти, у гробници на Топчидерском гробљу у којој почива и његова ћерка, Ана.
Патријарх српски Порфирије, уз саслужење владика Српске православне цркве, служио је опело у Цркви Светог Луке у Кошутњаку.
После опела, поворка са ковчегом упутила се ка Топчидерском гробљу.
Пошту су, између осталих, одали министри правде Републике Српске Горан Селак и рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, председник СНСД-а Милорад Додик, министар за научно-технолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић, министар правде Србије Ненад Вујић, министар културе Никола Селаковић, министар одбране Србије Братислав Гашић, градоначелник Бања Луке Драшко Станивуковић, амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко, Данило Вучић, син председника Александра Вучића, бивши министар националне одбране Грчке Панос Каменос...
Од паљења свећа и порука саучешћа широм Републике Српске, до пријава и отпуштања с посла због објава фотографија у Федерацији БиХ – тако се може описати атмосфера у БиХ, која се не смирује од 27. августа, када је саопштена вест о смрти генерала Ратка Младића у Хагу.
Заменик главног уредника Гласа Српске из Бањалуке Жарко Марковић изјавио је за РТС да, иако је прошло више од три деценије од краја рата, све што се претходних дана дешавало у јавном простору показује да овдашње друштво изгледа као да је 1996, а не 2026. година.
"То се види у случајевима који се тичу прошлости, исто као и када је Ратку Младићу изречена пресуда у Хагу или Радовану Караџићу. Свима који прате са стране показује да смо дубоко подељено друштво", сматра Марковић.
Додаје и да је било отпуштања из државних и јавних предузећа због одавања почасти Ратку Младићу на друштвеним мрежама, али да то није изненађујуће за људе који живе на овим просторима јер је, сматра, одраз атмосфере која влада у друштву.
Најава сахране поново је отворила питање односа према ратном наслеђу, али и различитих погледа на догађаје из деведесетих у Босни и Херцеговини.
Амбасадор Босне и Херцеговине у Србији Александар Врањеш каже за РТС да је Република Српска настала 9. јануара 1992. године, два месеца пре почетка рата у Босни и Херцеговини, а Војска Републике Српске два месеца после почетка рата, тако да то само показује карактер наше тамошње борбе, а управо је тај карактер многима споран.
"Многи би желели да оспоре онакву визију и онакву перцепцију коју српски народ има према одбрамбено-отаџбинском рату, као нечему што је високоморалан чин борбе за опстанак српског народа, оног истог српског народа који је у двадесетом веку најтеже пострадао, од свих народа процентуално гледано и у регији и шире", подсетио је Врањеш.
Војска Републике Српске је имала циљ, како је истакао, да одбрани и Републику Српску и српски народ.
"И у томе је успела. Данас када се говори о Ратку Младићу, није само више ствар у његовом имену и презимену или његовој биографији. Ратко Младић је симбол некога ко је био на челу војске Републике Српске у периоду од 12. маја 1992. године, па све до 1996. године. То се није мењало. Он је све време био на челу војске Републике Српске и он је персонификација Војске Републике Српске", рекао је Врањеш.
Грађани чекају у реду да би ушли у Цркву Светог апостола Луке у којој је изложен ковчег са Младићевим телом. Изјављују саучешће породици која је у самом храму. Део путева ка Кошутњаку је затворен, а велики број грађана покушава да пешице приђе овом делу Београда. Уведене су и велике мере обезбеђења, око цркве и у самој цркви.
Присутан је велики број ветерана и бораца из Републике Српске, који су дошли да одају пошту свом ратном генералу. Ту су и борци и ратни војни инвалиди из Бањалуке, Лакташа, из Градишке, Сокоца, Вишеграда.
Дошао је и велики број страних медијских екипа с обзиром на то да је реч о генералу који је осуђен доживотном казном затвора за тешке ратне злочине.
Дугогодишњи лекар Ратка Младића, кардиолог Огњен Гудељ изнео је озбиљне тврдње о лечењу генерала Младића — од нередовног праћења крвног притиска и бубрежне функције, до укидања терапије за дијабетес и примене фентанила у последњем периоду живота.
Гудељ је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, истакао да је сарадња са лекарима у затворској болници и хашким вештацима, током осам година лечења Младића, имала успоне и падове, али да је крајем августа постала јасно да "та сарадња више није двосмерна улица".
Гудељ је навео да су му рекли људи задужени за Младићево лечење у Хагу да не желе да му мере притисак, нити да му ваде крв, како му не би изазвали бол, иако му је истовремено давана терапија фентанилом.
Гудељ је навео да су правни тим и Влада Србије, позивајући се на одредбе хуманитарног права, тражили да некадашњи командант Војске Републике Српске, који је издржавао доживотну казну затвора, буде пуштен на слободу да проведе последње дане живота код куће. У том смислу упућена је и опширна медицинска документација, а последњи мејл који је Гудељ лично упутио у Хаг имао је дванаест страна образложења.
"Двадесет четири сата пред смрт јављају се вештаци, чија имена нећу именовати, и оглашавају се тврдњом да је можда најбоље да генерал своје последње сате живота проведе окружен, цитирам, породицом и пријатељима", рекао је Гудељ, додајући да ни тада није добио одговор на своје захтеве, нити је генерала Младића икада поново видео.
Упитан да ли би, на основу медицинске документације, без његовог сведочења, независни конзилијум могао да закључи да је прекршен стандард лечења, Гудељ је био категоричан.
"Итекако. Итекако. Зато сам и тражио документацију", истакао је Гудељ, наводећи да су лекари широм света дужни да поштују међународне протоколе лечења, "међутим, свугде изгледа осим тамо".
Гудељ је упоредио случај са смрћу бившег председника Србије Слободана Милошевића, наводећи да је тада тим судских вештака одмах отпутовао у Хаг ради заједничке обдукције и токсиколошких анализа, док је тело у Србију враћено са комплетном документацијом.
"Син Дарко не може да дође у посету целих седам дана, а на крају га враћају без иједног папира медицинске документације на Војномедицинску академију", рекао је Гудељ, оценивши да то указује на нетранспарентност у поступању.
Говорећи о медицинским пропустима, Гудељ је подсетио да је генерал Младић у априлу доживео два можданa удара, а да су он и професор неурологије Топлица Лепић тада затекли неадекватно спроведену дијагностику.
Пред сам крај живота, наведено му је да се притисак генералу Младићу не мери јер "спава и то је тако лагодно", а у последњој лабораторијској анализи констатоване су повишене вредности глукозе, без терапије за дијабетес.
"Одлучио је конзилијум лекара опште праксе затворске болнице. Али то прво није меродавно тело. Где су експерти? Где су стручњаци?", упитао је Гудељ, наводећи да убијати некога месецима нечињењем представља, за лекара, нешто непојмљиво.
На конференцији за новинаре Гудељ је оценио да је генерал Младић убијен, а на констатацију да је део јавности ту оцену сматрао преоштром, одговорио је да иза своје тврдње у потпуности стоји.
"Моја тврдња да је генерал убијен нечињењем, ја стојим иза те тврдње данас, стајаћу и сутра и то ће остати историјска истина", поручио је Гудељ, наводећи да хашке власти нису предузеле ништа чиме би оповргле његове наводе.
Kовчег са телом изложен је од седам ујутро у Цркви Светог Луке у насељу Филмски град на Кошутњачком брду. Планирано је да поворка дође до Топчидерског гробља, удаљеног неколико километара од Цркве Светог Луке, и да сахрана почне између 13.30 и 14 сати.
Ратко Младић, некадашњи командант Војске Републике Српске преминуо је 27. августа док је био у притвору Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу, где је издржавао казну доживотног затвора.
Mладић је у притвору у Хагу био од хапшења и изручења у мају 2011. године.
Његови посмртни остаци допремљени су авионом Владе Србије у четвртак. Ковчег са телом генерала Младића дочекали су припадници Војске Србије, који су затим превезли ковчег до Војномедицинске академије, где је обављена обдукција.
Здравствено стање Ратка Младића нагло се погоршало у априлу, када је доживео мождани удар, а касније још неколико. Његова породица и адвокати више пута су тражили од Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу да му буде дозвољено лечење у Србији, али су ти захтеви одбијени.
Република Србија је такође упутила више дописа Механизму за превремено пуштање Младића из хуманитарних разлога, ради лечења у Србији. Механизам је, међутим, одбио све те захтеве.
Младић је у јуну 2021. године правоснажно осуђен на доживотну казну затвора пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију јер је "значајно допринео извршењу геноцида у Сребреници и других ратних злочина почињених на територији Босне и Херцеговине", како стоји у пресуди Хашког трибунала.
Младић је у првом појављивању пред Хашким трибуналом и током суђења истицао да је бранио свој народ и своју земљу.