Миковић за РТС: Ватра је жив противник – ни Роналдо и Меси не могу без тима, па ни ватрогасци

Командант Ватрогасно-спасилачке бригаде Београд Драган Миковић истакао је да пожари ових дана нису реткост – откако је почела летња сезона, у мају, Ватрогасно-спасилачка бригада Београд свакодневно има више од тридесет пожара дневно и више од педесет интервенција.

Када је реч о ситуацији у Делиблатској пешчари, објаснио је да борба са ватром тамо и даље траје, због специфичности терена и растиња.

На терену су, како је навео, екипе из целе Србије које помажу колегама из Панчева, а из Београда је ангажовано педесет и четворо ватрогасаца-спасилаца који ће остати онолико колико буде потребно, уз смене на свака три до четири дана, јер, како је рекао, "немогуће је да један човек издржи све то".

Говорећи о самом току интервенције, Миковић је објаснио да када нова екипа стигне на терен, врши се такозвана примопредаја, упознавање са ситуацијом, оним што је рађено и где су опасности. Најтеже је, истакао је, у самом почетку акције, када прве екипе на лицу места морају готово тренутно да процене како да приступе гашењу, с које стране, и колико је људи и средстава потребно.

На питање колико је могуће предвидети развој пожара, одговорио је да код великих пожара то готово никада није извесно. Према његовим речима, тактика и приступ гашењу често се мењају у ходу.

"Ми ватрогасци пожар сматрамo живим противником, а борба између ватрогасаца и ватре стално траје – једни настоје да спрече ширење, а пожар се бори да настави да гори", рекао је Миковић.

Ноћ на згаришту под пуном опремом

Осврнуо се и на призоре ватрогасаца који спавају на земљи, у пуној опреми, усред великих врућина. Објаснио је да је то уобичајена пракса и код ватрогасаца широм света, у Шпанији, Грчкој и Француској, јер природа посла не дозвољава да се тек тако напусти лице места.

Успех сваке интервенције, каже Миковић, зависи од целог тима, а не од појединца. Упоредио је то са фудбалом.

"Ниједан Роналдо или Меси не би били то што јесу да нису били у добрим екипама као што су Реал и Барселона. Исто важи и за ватрогасце, ниједан командант или руководилац не може бити успешан без добре екипе", рекао је Миковић.

Када је реч о организацији рада, објаснио је да ватрогасци иначе раде у периодима од 12, 24, 20 и 48 сати, али да то правило не важи у ванредним ситуацијама попут оне у Делиблатској пешчари, где екипе остају на терену три дана – ту једу, спавају и раде.

На развој пожара, објаснио је, утиче велики број фактора – температура, доба дана, јачина ветра, притисак и влажност ваздуха, као и сувоћа материје која гори, па се са сигурношћу никада не може знати како ће се пожар даље понашати.

Говорећи о томе како процењује да ли је неки ватрогасац премного уморан, рекао је да то препознаје кроз непосредан контакт са људима и разговор с њима, истичући да се труде да своје колеге максимално заштите у тешким условима. Истакао је да је лично обишао ватрогасце у Делиблатској пешчари да види у каквом су стању.

"Солидарност грађана много значи"

Миковић је говорио и о значају солидарности грађана, који су током пожара у Делиблатској пешчари организовано слали донације хране и воде. Истакао је да та подршка ватрогасцима на терену "стварно баш пуно значи" и да представља додатни подстрек да свој посао ураде најбоље што могу.

На питање да ли се и искусан ватрогасац понекад уплаши, одговорио је да је страх сасвим нормална појава код сваког човека, па тако и код ватрогасаца, али да је код њих реч о контролисаном страху који их чува да не би непромишљено поступили у одређеним ситуацијама. Како каже, временом се учи да се тај страх контролише и усмерава.

На крају разговора, осврнуо се на узроке пожара, оценивши да би сваки пожар могао да се спречи када би људи били одговорнији. Према његовим речима, чак деведесет девет одсто пожара последица је људског фактора – било намерног или ненамерног изазивања ватре, неодржавања инсталација или непажње попут бацања опушка.