Деценије рада, али без нове шансе – зашто жене после педесете најтеже долазе до посла

Јелена Ћушић Ракић из удружења "Жене на прекретници" указала је да је положај жена старијих од 45 година на тржишту рада посебно неповољан.

"Од укупног броја од 32.800 незапослених људи пријављених на Националној служби за запошљавање у Београду, 19.000 су жене, што је скоро 60 одсто. Жене између 45 и 65 година чине 56 одсто укупне популације која тражи посао", навела је Ћушић Ракићева.

Према њеним речима, велики број жена остаје без посла већ у другој половини четрдесетих година, јер послодавци често предност дају млађим кандидатима.

"Послодавци не препознају да су то жене које могу итекако да допринесу њиховом успеху, профиту на крају крајева, и да буду апсолутно лојалне тим компанијама у којима су запослене, него траже млађе људе", истакла је Ћушић Ракићева.

Предрасуде или године – шта је највећа препрека

Додаје да постоји предрасуда да жене старије од 50 година немају довољно знања и вештина, иако искуство њиховог удружења показује супротно.

"Међу њима има јако пуно жена које су спремне, веште да се прикључе новом послу и то што су у једном моменту проглашене технолошким вишковима не значи да треба да одустану од тражења новог посла или започињања сопственог посла", рекла је Ћушић Ракићева.

Сматра да је у великом броју случајева реч и о дискриминацији.

"Долазимо и до сазнања да ту има и дискриминације – по два основа, и полне дискриминације и дискриминације по основу година", нагласила је Ћушић Ракићева, додајући да је само у Београду више од 3.000 незапослених жена са високим образовањем, због чега се, како каже, не може тврдити да нису стручне и оспособљене за рад.

Послодавци сматрају да су потребне нове вештине и већа флексибилност

Са друге стране, Андреја Бркић из Уније послодаваца Србије сматра да се послодавци данас пре свега суочавају са недостатком квалитетне радне снаге.

"У данашње време је врло тешко уопште пронаћи квалитетног радника и оспособљеног да може да ради", рекао је Бркић.

Оцењује да је део проблема и у томе што поједине кандидаткиње нису спремне да промене професионални правац.

"Радиле су те жене неке друге послове, неће да изађу из тих неких оквира, неће довољно да се потруде. Треба да их освестимо да крену можда у оспособљавање, техничко, технолошко, учење нових вештина", навео је Бркић.

Истиче да послодавци траже лојалне и квалитетне раднике, без обзира на године и пол, као и да за бројне административне и стручне послове године не представљају препреку.

"У финансијама, рачуноводству, књиговодству или разним другим пословима које могу јако добро и квалитетно да раде, нема разлога да послодавац не узме такву жену", поручио је Бркић.

Јесу ли жене спремне за преквалификацију и нове послове

Јелена Ћушић Ракић наводи да искуство удружења "Жене на прекретници" показује да су жене спремне да уче и усавршавају се. Кроз програме удружења, како каже, прошло је око 800 жена, а многе су, у сарадњи са компанијама које подржавају рад удружења, похађале додатне обуке и тренинге.

"Генерално и даље важи тај неки модел да су те жене неко ко неће одговорити као неко ко има тридесет година, а верујте већина њих влада вештинама које су сада неопходне", навела је Ћушић Ракићева.

Наглашава да су жене показале интересовање и за преквалификацију и промену занимања.

"Већина њих је спремна да тако нешто прође и да се преквалификације", рекла је Ћушић Ракићева.

Бркић сматра да је потребно више системске подршке државе како би се искористио потенцијал људи старијих од 50 година. Истиче да би уз бољу сарадњу државе, Националне службе за запошљавање и послодаваца, требало креирати подстицајне програме за запошљавање ове категорије становништва.

"Мислим да то треба много боље да се уради, много организованије... Да дођемо до неких подстицајних средстава, конкретно за жене. Наравно, и за мушкарце, јер има и мушкараца који су остали без посла", закључио је Бркић.