Студент на буџету државу кошта више од милион динара – на којим факултетима је школовање најскупље

Министарство просвете ове године располаже са 425 милијарди и 400 милиона динара. Од тога је за високо образовање опредељено више од 95 милијарди. Из тог фонда плаћа се настава сваког буџетског студента.

“Ми финансирамо зараде запослених – од оних који директно учествују у настави, до управљачког административног кадра, одржавања зграда, набавке опреме, од лабараторије све до опреме која се тиче повећања бибилиотечког фонда, такође научне активности на универзитету“, набраја министар просвете Дејан Вук Станковић.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији тренутно има око 250.000 студената од којих је око 95.000 на буџету.

Факултети које ће похађати деле се на девет група, а имају различите трошкове.

“Примера ради, у првој групи имамо Факултет политичких наука, Правни факултет, Економски се налази у другој групи, у последњој, деветој, имаћете факултете из области уметности, немају сви исте услове рада и исте трошкове“, истиче деканка Економског факултета из Београда Жаклина Стојановић.

Када се саберу трошкови наставе, професорске плате, одржавање простора, али и дотирања смештаја у домовима и три оброка у мензама, годишњи рачун за једног студента Факултета ликовних уметности износи око 1.270.000 динара.

Одмах иза њега је Медицински факултет. Због комлпексних вежби, рада у лабораторијама и потрошног медицинског материјала, држава у једног будућег лекара уложи 1.140.000 динара годишње.

На крају, из буџета се за студента Електротехничког факултета улаже негде око милион динара. Највећи део новца, поред плата, одлази на савремену рачунарску опрему и софтверске лиценце.

Држава субвениционише студенте у студентским центрима, где се у просеку дотира око194.000 динара по студенту.

“Наравно да су најскупљи они факултети који поред теоријске наставе имају и практичну наставу, где треба да опремите лабараторије или да оранизујете практичну наставу, ти факултети су свакако скупљи од факулетета где улажете бибилиотечке фондове или у неке конференције или студенска путовања“, истиче министар Станковић.

Факултети имају потпуну аутономију у располагању средствима, али постоје и јасни механизми контроле трошења новца, јер овај буџет служи стотинама хиљада нових студената који сваке године започињу своје школовање.