Криза у ваздушном саобраћају, профит под знаком питања – зашто су авионске карте и даље скупе
Очекивани резултати светске авиоиндустрије су преполовљени. Пад цена енергената не значи и брзо појефтињење авионских карата. Ко сноси највећи терет кризе и шта сектор авио-саобраћаја очекује у наредном периоду?
Према проценама Међународног удружења за ваздушни саобраћај (ИАТА), нето добит авио-компанија пашће на свега 23 милијарде долара, уместо раније пројектоване 41 милијарде.
Главни разлози су дешавања на Блиском истоку, поремећаји у ваздушном саобраћају и нагли скок цена авио-горива, које је за годину дана поскупело готово 70 одсто.
Због геополитичких дешавања, цене авио-горива ипак показују знаке смиривања.
"У последњим недељама долази до стабилизације и пада цена авио-горива, које не можемо да поредимо са ценама горива на пумпама, јер се оне формирају на отвореном тржишту и не укључују акцизе и сличне наметe", каже Бошко Рупић, директор комерцијале и стратегије "Ер Србије".
Цене брзо расту, али споро падају
Оваква кретања на тржишту доводе до организационих и финансијских корекција. Пад цена енергената, не значи и брзо појефтињење авионских карата.
Професор Дејан Ерић каже да ће авио-компаније вероватно преиспитивати своје линије и њихову рентабилност, тражећи начине да смање трошкове, а да при томе одрже профитабилност на жељеном нивоу.
"Цене брзо расту, али се не враћају истом брзином. Смањење цене горива добар је сигнал који може утицати на појефтињење карата, али не очекујем да ће се то догодити брзо нити у истом проценту. Извесно је да ће се садашњи ниво цена задржати још неко време“, каже Ерић.
У 2025. години авио-компаније су зарађивале око девет долара по путнику, што је двоструко више него ове године.
Све кризе утичу на авио-компаније
Уредник портала Танго сикс Петар Војиновић каже да је просечна профитна маржа свих авио-компанија свега око два одсто.
"Авио-компанија по путнику заради једва пет долара. Све кризе, попут пандемије ковида, ратова и економских потреса, директно се одражавају на њихове финансијске токове. Аеродроми, контроле летења и друга инфраструктура немају директан контакт са путником, који плаћа авио-компанији, а она сноси највећи терет кризе", наводи Војиновић.
Авио-индустрију очекује санирање финансијских последица кризе. Зато овај сектор, за сада, остаје између геополитичких догађаја и економских изазова, док ће на путовања и даље чешће одлазити они који могу да поднесу тренутне цене авио-карата.
Коментари