Почиње Петровски пост, зашто се сматра "блажим"

Петровски пост траје до празника Светих апостола Петра и Павла, који Српска православна црква слави 12. јула. Иако суштина поста није храна, Петровски пост увек лакше "пада" од Божићног због изобиља свежег воћа и поврћа.

Почетак овог поста је покретан, зависи од датума Васкрса и Духова, тако да може најкраће трајати седмицу и један дан, најдуже шест седмица.

Сврха поста, како кажу правила вере, не може се постићи само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, речи и дела и уз обавезну молитву.

За време трајања Петровског поста правила налажу да се не једе месо, бели мрс и јаја.

Риба, вино и уље се једу сваки дан осим, среде и петка који се посте "на води".

Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља.

Свети апостол Петар, рибар Симон из Витаиде, први је од ученика Господа Исуса Христа који је изразио непоколебљиву веру у Христа и његову мисију.

Отуда је од Христа и добио име Петар - Кифа што значи камен, стена, јер је његова вера у Господа Исуса била тврда као стена.

Он је писац две посланице у цркви знане и као Саборне Петрове посланице које су придружене Новом завету.

Светом апостолу Петру Исус је поверио вино, пшеницу и кључеве Царства небеског, па се с тим знамењем и слика на иконама.

Као епископ проповедао је у Палестини, Сирији, Малој Азији и Антиохији.

У цркви светог Петра и Павла у Риму чувају се вериге (ланци, окови) светог апостола Петра као знамење снаге светитеља, а у које га је оковао цар Ирод, прогонитељ Хришћана.

У српском народу многобројне су и породице које славе крсну славу Часне вериге Апостола Петра у спомен на његову непоколебљиву веру у Господа Исуса.