Изложба "Јасеновац - трајна опомена" у холу Скупштине Србије

Последњи дани постојања логора, представљају и први сегмент поставке која приказује живот, смрт, борбу и страдање јасеновачких логораша.

Међу експонатима и сведочанства из усташке болнице о којој се мало зна, а у којој су логораши лечили оне који су их држали у заточеништву. Тај други сегмент под називом "Хипократ у жицама" представљен је кроз биографије лекара и сведочанства преживелих настала непосредно по ослобођењу.

"То није био радни логор, већ логор чији је циљ био истребљење народа и у ту сврху рад, глад, услови били су у служби смрти. како Јасеновац може бити логор за људе против режима када имамо примере српске деце која су страдала у овом логору како они могу бити непријатељи режима ако имају само две године, циљ изложбе био је приказати предуслове геноцида, његову динамику и последице", каже извршни директор Музеја жртава геноцида Никола Милошевски.

Ни осам деценија након ослобађања логора пуна истина о Јасеновцу није утрвђена. Једна од тачака спорења је и тачан број усташких жртава.

"Сведоци смо ревизије историје, драстично се умањује број жртава у Јасеновцу и НДХ. То вређа истину и потомке жртава али забрињава да неко неће да се окане зла. Ревизијом историје скрива се ружна прошлост, не да би се учинио отклон од ње већ да би се на њој и даље стајало, то изазива сумњу да се методе из прошлости могу поновити. Онај ко оправдава ружну прошлост спреман је да је понови сада и у будућности или сада и сутра", рекао је потпредседник Скупштине Србије Јован Јањић.

Аутори изложбе која ће трајати до краја јануара, подсећају и да је Јасеновац један од ретких логора који је ослобођен изнутра. Више од 600 логораша 22.априла 1945. године, како би избегли планирану ликвидацију, покушало је очајнички пробој. Њих свега стотињак је преживело.