Када ћемо сви прећи на грејање по утрошку и шта ће нам то донети

Професор Милош Бањац, говорећи о најосетљивијим тачкама у Београду када су у питању грејање и струја, каже да су "Београдске електране" највећи снабдевач топлоте у главном граду, као и да је то прво место и од највећег ризика да ће поремећај на том систему донети друге проблеме.

“После тога, наравно, иде електрична енергија која у случају да нешто мало почну да заказују топлане, свакако ће бити на удару. А четврто би могло да буде снабдевање дрветом, али то се, пошто се снабдевају индивидуално домаћинства, претпоставља да су се већ снабдели довољно тим енергентом”, додаје Бањац.

На питање да ли имамо довољно стабилне системе струје и грејања који могу да одговоре на ове минусе, Бањац каже да апсолутно имамо.

“И показује се сада, ја мислим да су се 'Београдске електране' показале да добро функционишу, Имали смо сада ниске температуре и сем неких мањих кварова, није било неких већих интервенција ни потребе да се интервенише”, додаје Бањац.

Зашто је у неким становима претопло, а други се смрзавају

Објашњава да је пројектна температура, на којој се пројектује систем у последњих десетак година, минус 12,6 степени Целзијуса.

“То би значило да систем на тој температури мора бесконачно дуго да ради. Оне старије зграде су чак имале ту пројектну температуру минус 15, минус 18. Дакле, ово нису температуре које нису предвиђене приликом пројектовања система”, наводи Бањац.

Ипак, грејање није свуда уједначено. Често се грађани жале да је у неким становима толико топло да морају да држе отворене прозоре, а у другим да не могу да се згреју ни када су под ћебадима. Бањац истиче да тај проблем треба да реше "Београдске електране".

“Један од приоритета који би требало да раде, чим прође овај хладни талас, да се настави са акцијом, да се избалансира цео систем, што значи да свако добије онолико топлоте колико је и прописано, како по систему даљинском, значи овом примарном разводу топлоте, тако и овом секундарном, по зградама”, објашњава Бањац.

Наводи да током времена и коришћења грађани раде неке интервенције на грејању и да онда долази до тог дисбаланса – тако да неки станови чак у једној згради су топли, а други су хладни.

“Све те техничке мере су од пре 100 година решене, када је почело са системима даљинског грејања, тако да ту у техничком смислу нема проблема”, додаје Бањац.

Када ћемо грејање почети да плаћамо по утрошку

На питање хоће ли, како је најављено, бити уведено правило да грејање плаћамо по утрошку, Бањац каже да је за сада то у фази експеримента.

“Одређена је једна група домаћинстава, која иначе троши управо онолико енергије колики је просек за Београд, то је неких 128 киловат-сати по метру квадратном годишње топлоте, и управо су они изабрани да буду та пробна група. То није чак ни мала група, то је неких 17 одсто потрошача, да се њима наплаћује према утрошку. На крају године, када се саберу сви ти трошкови, неће имати ни више ни мање потрошње него сви остали, али да би се на неки начин тај систем увео и да би се и топлана привикла на такав начин плаћања, а и сами грађани”, објашњава Бањац.

Истиче да би од следеће грејне сезоне требало сви да пређу на тај систем.

“Иначе, све то је законска обавеза из 2013. Није то ништа ново, него просто није примењивано”, додаје Бањац.

Указује да цела Европа то ради, као и да не зна зашто би за нас то био проблем.

“Ако они могу, можемо и ми. Чак су то и обавезе, све развојне банке које су до сада финансирале системе даљинског грејања су имале тај услов да мора да се пређе на наплату према утрошку. До сада смо некако избегавали ту обавезу, али они су сада, чини ми се, заузели јасан став да неће више дозволити да се средства троше без тога”, наглашава Бањац.

И топлане морају да почну да користе обновљиве изворе енергије

Истиче и да је други по снази енергетски систем у Србији, после Електропривреде Србије, систем топлана.

Ипак, када говоримо о зеленој транзицији, углавном говоримо о томе да струју треба да производимо из обновљивих извора енергије.

“Исто то се односи на топлане. Европске директиве управо причају о томе – и топлане морају да почну да користе обновљиве изворе енергије. Не да почну, него да до 2050. у потпуности пређу на обновљиве изворе енергије и отпадну топлоту, што је за нас тренутно мисаона именица, јер ми се још увек боримо с тим да угасимо котларнице на мазут и на угаљ и да пређемо на природни гас”, закључује професор Бањац.