Почело опорезивање загађивача у Србији, ко плаћа СИБАМ таксу

Од Нове године почела наплата две еколошке таксе које погађају и Србију - национални порез на угљен-диоксид и порез СИБАМ Европске уније.

Ко плаћа те таксе и какве последице доносе - са стручњаком за енергетику Жељком Марковићем анализирала је Ружица Врањковић.

СИБАМ значи Механизам за прилагођавање прекограничних емисија угљен-диоксида. Шта обухвата та такса?

Та такса обухвата све производе које су из области алуминијума, челика, гвожђа, вештачких ђубрива, цемента, водоника и електричне енергије.

Ко ће плаћати тај бриселски намет?

Тај намет плаћаће увозници те робе, било која земља која није чланица Европске уније, на сву ову робу коју смо набројали ће се наплаћивати. То можете схватити и као неку царину на увоз те робе. Оно што је сада задњим изменама легислативе која се тиче тог СИБАМ-а донето јесте да се неће плаћати на онај увоз до 50 тона робе. То не важи за електричну енергију, али за ове остале производе до 50 тона увозници неће плаћати тај намет, а преко 50 тона ће се плаћати тај намет.

Тиме је Европска унија практично обухватила 99 одсто емисија, а онај 1 одсто није - али је то урађено да би се олакшало малим предузећима и приватним лицима. Наравно, када увозе нешто од тих производа у малим количинама да не пролазе кроз заметну административну процедуру.

Колики је износ СИБАМ-а за робу која долази ван Европске у и како се тај износ израчунава?

Будући да Европшска унија има "ЕУ ЕТС систем", њихов систем за наплату емисија, СИБАМ такса ће се прорачунавати на основу цена емисија која су постигнута у Европској унији. Немамо фиксну таксу, већ ће се она рачунати квартално, као просечна и то тежински просек остварених цена емисија на тржишту ЕУ.

Други намет је домаћи. Такође од 1. јануара на снази је и закон о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште. Тај порез је 4 евра по тони угљен-диоксида. За кога он важи?

Он важи за домаће произвођаче ове робе коју смо на почетку поменули. Прерачунаваће се емисије приликом производње те робе. Да ли је то челик, да ли су то вештачка ђубрива, електрична енергија и плаћиће се на основу тих емисија које су остварене у току производње пута 4 евра по тони емисије, то ће плаћати домаћи произвођачи.

Имамо та два еколошка намета која су ступила на снагу. Да ли тај национални порез утиче на смањење СИБАМ-а?

Да. Легислативом Европске уније јесте предвиђено да се од таксе која је одређена цена за СИБАМ сертификате, тако ће у Европској унији увозници плаћати те сертификате, одбије износ која је наплаћена у земљи одакле је потекла та роба. Уколико буде 80 евра СИБАМ такса одузеће се 4 па ће се наплаћивати 76 евра.

Крајем децембра Европска унија дала је и појашњења Србији око СИБАМ-а. Да ли можда има неких олакшица, пролонгирања?

Оригиналним актом јесте била предвиђена могућност да се оствари олакшица што се тиче електричне енергије, али уз одређене услове који су требали да буду остворени. Један од тих услова јесте и спајање на унутрашње тржиште електричне енергије ЕУ. Ми смо у том поступку већ загазили дубоко, предали смо све, међутим и због спорости администрације то спајање нашег тржишта са тржиштем електричне енрргије Европе се очекује тек почетком 2028. Зато је 17. децембра прошле године донет један додатак легислативе.

У тој легислативи је предвиђено, а то је и даље предлог, чекамо да се тај део усвоји, да уколико се и у будућности спојимо - да онда можемо склопити један Меморандум о разумевању и да се тим Меморандумом практично дефинишу евентуална продужења, односно неважења. Међутим, до тада, док се то не усвоји и док се не остваре ти услови, сва електрична енергија која се извози у Европску унију биће подложна наплата СИБАМ таксе.

Које последице још можемо очекивати на српском тржишту због наплате ових еколошких такси? 

То ће довести и до смањења извоза наше робе, јер сада та наша роба више неће бити тако конкурентна на тржишту ЕУ као што је била док се нису обрачунавале те емисије.

Зар се предузећа нису спремила за то?

Предузећа су се вероватно спремала, сва предузећа су се трудила да смање емисије колико могу. Оно што се тиче електричне енергије, ту није могло ништа много да се уради, будући да се ту гледа наш национални микс производње електричне енергије.

Иначе ће се и у одређивању тих емисија користити просек петогодишњи тих емисија које смо остварили. Ми знамо да Србија производи две трећине електричне енергије из угља и та производња доприноси тим емисијама. Тако да ту нисмо могли много да се припремимо.

Хоће ли последице имати грађани?

Што се тиче грађана, грађани могу имати неке последице уколико због тих извозних такси дође до повећања и калкулисања њих у производњу, па дође посредно до повећања и цена неких производа. За сада не очекујем неке веће поремеће у том смислу. Такође, легислатива предвиђа и даље повећање СИБАМ-а по дубини.

Шта то значи - то значи да ће овим предлозима, задњим, да се уводи на неких 180 производа који се производе од челика, од гвожђа итд. То могу да буду и неке грађевинске машине, и друге разне ствари које се праве код нас. Тако да са те стране може да се очекује да ће ту доћи у неком будућем периоду.

Ово је жив систем, он је почео са применом ове године у смислу плаћања, 2023. је кренуо транзициони период који је трајао до 2025. године и мењаће се та легислатива како се буде се одвијала цела та ситуација.

А уопште на цене да ли ће се то одразити, које се тичу и грађана?

Кажем да се за сад не очекујем да ће се то одразити на цене које се тичу грађана у некој великој мери. Можда ће бити неких мањих нивелација, али не видим да у овом тренутку, видећемо наравно шта ће се дешавати у будућности.

Оно што бисмо још могли да истакнемо као могућу последицу увођења СИБАМ механизма у Европској унији, будући да нам је сада пласман електричне енергије која је произведена у нашој земљи оптерећен таксом Уније, можда ће то изазвати мање интересовање инвеститора да инвестирају у производне објекте.